Пред крај управљања владе у оставци тривелике кинеске компаније изразиле су на сусрету у Софији са премијером Бојком Борисовим озбиљне намере да улажу у Бугарској. Светски онлајн трговац Alibaba Group планира да створи логистички центар, GS-Solar Company – фабрику за производњу соларних ћелија, а GoldPoly Group -да купујебугарски дуван. Развој сектора у које би кинески инвеститори улагали, од битног су значаја и за Бугарску. Евентуални логистички центар Alibaba Group-е, рецимо, предлагао би на светским тржиштима бугарску робу и конкретније храну, док је откупљивање дувана од локалних произвођача већ дуже година велики проблем за земљу. Од обостраног интереса су и стратешке инвестиције. Пре мање од месец дана Индустријска трговинска банка Кине показала је спремност да финансира пројекат о изградњи нуклеарне електране Белене, а тај посао се она слаже да оствари под тржишним условима које поставља бугарска страна, а управо – без финансијског ангажовања државе, без државних гарантија и без дугорочних уговора за откуп струје.Инвестиционе намере кинеска страна испољава не само према НЕ Белене, него и према изградњи нових капацитета НЕКозлодуј. Такав интерес децембра прошле године је изразила и кинеска Државна енергетска инвестициона компанија /ChinaState Power Investment Corporation/.
Очито смена власти у Бугарској није никаква препрека за инвестиционе намере Кине и то је посве разумљиво. Обострана жеља за сарадњом и повећањем трговинске размене датира одавно и заснива се на заједничком интересу. Кина гледа на Бугарску као на важан мостобран према великом европском тржишту, а Бугарскајош од 2014. г. спроводи политику јачања трговинско-економских веза са Истоком.У последње време важан оквир реализације узајамних интереса је иницијатива 16+1 о сарадњи Кине са земљама Средње и Источне Европе. Неки тврде да се Бугарска са пуно жеља прикључила тој иницијативи и досада није одбијена ниједна од њих. Сада када су обострани интереси јасни, битно је да буде и остварени.
Превод: Ана Андрејева
Према речима вицепремијерке и привремене министарке финансија Људмиле Петкове, очекује се да буџетски дефицит буде 3%, али је то постигнуто захваљујући додатним напорима, а не планирањем, јер велики део трошкова није био унапред укључен. Петкова..
Европска инвестициона банка (ЕИБ) одобрила је зајам у износу од 250 милиона евра Бугарској за суфинансирање приоритетних пројеката у оквиру европских програма за период од 2021. до 2027. године. Према информацијама које је објавила банка, финансирање..
У периоду јануар–септембар 2024. године, извоз робе из Бугарске у Европску унију смањен је за 3,6% у поређењу са истим периодом прошле године и износио је 20,895 милијарди евра. Главни трговински партнери Бугарске у ЕУ су Немачка, Румунија, Италија,..
Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она..
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19...
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће..