„Грађанско друштво није у томе да једном изађеш на протест. Грађанско друштво је комплексни организам чији су представници кадри да воде дијалог међу собом. Грађанско друштво треба да буде фактор, да реагује живо на сваку неправду у држави, на сваки ударац, на сваку грешку управљача.“
То су речи младог редитеља и сценаристе Алекса Мануилова који је преточио читаву палету проблема једног савременог друштва у свој текстуални перформанс „Држава“.
Позоришна критика већ познаје драмска дела и оригиналне редитељске инвенције Мануилова, али је његова „Држава“ привукла пажњу најистакнутијих истраживача позоришне уметности. И управо они су категорични да му је приступ новаторски и до сада непознат у овој сфери.
Преведен на пет европских језика, текст Алекса Мануилова већ пет година „разговара“ са вишенационалном страном публиком. Однедавно, међутим, „Држава“ је задобила и своје бугарске димензије. Дело је јарко, блиско сваком човеку и истовремено директно утиче на чула младог аудиторијума. У Софији иновативни перформанс говори у првом лицу гласом Пламена Горанова – младог мушкарца који се запалио у знак неприхватања конкретних неправедности у држави.
„Пламен се некако нагло и категорично „увукао“ у мене као тема. Он као да се одједном појавио и рекао ми: Ево, ту сам, ја сам део државе и треба да се са мном носите!“ – каже редитељ Алекс Мануилов: „Лично ја сам веома емотивно реаговао на то да се човек може запалити због проблема у држави. То је ипак крајњи, очајнички, екстремни чин, који показује да смо побркали пуно ствари у земљи у којој живимо, овде у Бугарској. Пламен чак није био једини, већ један од 13 или 14 човека који су покушали да се сами запале. То су били на први поглед здрави људи, млади, са професијама. Тако да сам се сасвим природно у једном тренутку латио те теме. И то се десило у поставци „Држава“.
Идеја о редуковању улоге глумаца и повећању учешћа публике није нова у позоришту.
„Тако се ствара осећај да дајеш гледаоцима више власти, више простора, него ли уметнику. А публика већ гледа из перспективе уметника, она постаје учесник и то је бескрајно занимљив процес“, објашњава Алекс Мануилов и додаје: „Основна концепција је да морамо дискутовати, да треба да покушамо да кажемо шта је за нас демократија и како она функционише. И не само да то кажемо, него и да га покажемо, да га доживимо у једном сценском, позоришном, перформанс моделу – такав је био мој циљ.“
Превод: Александра ЛивенДокументарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..
Он је сликар, али и филозоф. Воли да прича приче у бојама, али и да их слуша у мелодијама. Он је Румен Статков и само пре неколико дана, 17. октобра, у галерији "Нирвана" у Софији представио је своју најновију изложбу под називом "Плес". "Ове..
Четрнаест музеја из Бугарске са више од 150 експоната учествоваће на изложби „Древна Тракија и антички свет. Блага из Бугарске, Румуније и Грчке“ у музеју Гети у Лос Анђелесу. Изложба ће трајати од 3. новембра 2024. године до 3. марта 2025. године,..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља..