Бабин дан, праћен значајним ритуалима и великим весељем, један је од најколоритнијих народних празника. Према Грегоријанском календару слави се 8. јануара, а према Јулијанском – 21. јануара. Овим празником се завршава циклус Водокршће-Јовањдан-Бабин дан – ритуали свих тих дана везани су за воду и обредно купање.

Бабин дан је „женски празник“ и једини дан када је женама било дозвољено да се нашале са мушкарцима, понекад и мало грубље, што се по обичају дешавало после извођења ритуала за здравље новорођенчади и плодност жена. Иначе је било незамисливо да се једна жена одупре мушкој вољи или да прича штагод пожели.

Истакнути бугарски етнограф Димитар Маринов објашњава смисао прославе празника посвећеног бабицама: „Тог дана народ празнује да би се заштитио од дечје болести познате као бабице или срдешница.” Народ је бабице замишљао као зле духове – заправо неколико сестара, које нападају децу, а сасвим ретко – одрасле. Сматрало се да ритуали извођени на Бабин дан штите децу од тих  опаких духова.

Купање деце, празнична гозба и купање бабице су неизоставни елементи обележавања празника Бабин дан. Први обред извршава бабица. Она би претходног дана припремила маслац, мед, китицу здравца, мало проса, црвену, а на неким местима и белу вуну. Рано ујутру она је ишла у све куће у којима је помагала у породиљама. Најпре би окупала одојчад, одраслој деци би опрала очи, а девојке и удате жене – пошкропила здравцем – да би се лакше порађале, а истовремено и против урока. Онда би децу премазала маслацем и медом, изричући при томе благослове за здравље и дуги животни век. Било је то својеврсно понављање ритуала које је бабица изводила приликом рађања детета.Потом би премазала и жене у кући, „да би свака била слатка свом мужу“. Одмах после тога жене са децом до три године старости одлазиле су у кућу бабице. Овај део обичаја задржан је најдуже, на неким местима се изводи и данас. Свака жена носи сапун, убрус, китицу цвећа и новац. Жене ритуално умивају руке бабице, обично се то радило испод неке воћке.

Следи богата гозба у кући бабице, на коју су добродошле искључиво жене. Једини представници мушког света који су били допуштени на празник, били су гајдаш и ћеманџија, али са јединим циљем да веселе жене.За трпезом се певају шаљиве песме, неретко непристојне садржине. Бабица прекади жене црепом испод сукње да рађају више и само здраву децу.Све време она носи око врата ниску љутих паприка – симбол мушке способности оплодње.

Касније свечаности се придружују мушкарци. Жене крену да им скидају капе, развезују појасеве, скидају гаће. Да би се тога спасли мушкарци дају новац бабици.

Празник се завршава ритуалним купањем бабице. Одједном неки од мушкараца каже: „Она је окупала сву нашу децу, хајде сад да је и ми окупамо.“ Остали узвраћају: „Тако и треба!“ Сада долази ред да жене покушају да „откупе“ бабицу од мушкараца. Сви без примаље су већ на дворишту, ори се музика и играју кола. Бабица ставља на главу китицу цвећа и такође излази напоље. Чим се појави на прагу од куће, засвира раченица, двојица мушкараца и две жене заиграју, а остали дижу примаљу на руке и носе је у двоколицу украшену шареним тканинама.

Цело село је прати до оближње реке или чесме где се изводи ритуал купања. На неким местима бабицу изводе у поље и тамо је заливају водом. Затим је прате до куће и опет је дижу на руке и тако уносе у њену кућу. У то време музичари не престају да свирају, мушкарци и жене играју и веселе се.

Превод: Ана Андрејева