Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска култура у Европи – 10 година касније

Фотографија: imedia.bnt.bg

Навршило се 10 година од приступања Бугарске Европској унији. Шта се све променило за то време на пољу културе? Према доц. Венциславу Велеву, директору Дирекције за нематериално културно наслеђе при Министарству културе, један од битних помака у позитивном правцу је отварање могућности аплицирања за грантове за пројекте у склопу различитих европских програма. „Раније смо имали озбиљан проблем са издвајањем средстава за реализацију доброг и квалитетног производа, каже доц. Велев. „Друго што свакако морамо поменути јесте подстицање размене и сарадње између уметника из различитих земаља. Не кажем да до сад није било такве размене, али је већина бугарских стваралаца била подстакнута да покаже да је део целокупног европског процеса и мреже за стварање културе тек након придруживања европској породици.“ И још:

Можемо рећи да смо ту могућност створили сарадњом невладиног сектора и установа културе, захваљујући којој смо добили другу тачку гледишта за управљање културним процесима. Јер је, с једне стране, држава, односно локална власт која потпомаже и подстиче уметнике, али она нема неки однос према стваралачком процесу тог културног производа. А с друге – невладини сектор који својим методама такође пружа подршку стварању и развијању културе пошто указује на алтернативне могућности када се доносе управне одлуке.

Уласком земље у ЕУ процес усклађивања законодавства Бугарске са прописима Заједнице је окончан и данас можемо рећи да се већ примењују законске норме у тој области. „Наравно, неке се ствари још мењају,“ каже доц. Велев. „Али су различите европске директиве које се тичу медија, аудиовизије, ауторских права већ ступиле на снагу код нас. Неке се примењују, друге ће бити додатно разрађене и прилагођене специфичним условима земље.

Један од плусева је да је створено слободно тржиште културног производа, наставља доц. Велев. „Бугарски уметник слободно може да представи своје радове, да стекне увид у страну уметничку продукцију. Овде није реч једино о земљама чланицама Европске уније него о свим земљама света. У Бугарској све чешће гостују ствараоци из различитих европских земаља. Све више се подстиче обострана размена.

Тако, рецимо, држава помаже финансијски путовања бугарских уметника у иностранство. Али култура није само стварање уметничког дела него и изградња, одржавање, модернизација културне инфраструктуре.

Почела је обнова, рестаурација мноштва културних установа. Имамо и нови тип технологија, као што је дигитализација, на пример, која је такође ушла у културу. То су новитети, али морамо имати у виду да смо ми део целокупног светског процеса културног развоја. И то је потреба која није произашла из тога да смо постали члан Европске уније него из општеевропских и глобалних процеса. Ми смо део њих, заједно се развијамо, сви плусеви и минуси су приметни и на нашем културном тржишту.

И још нешто, као што је и доц. Велев рекао, како на европском, тако и на светском нивоу ми се све више враћамо коренима. С једне стране смо „технолошка“ генерација и поштујемо све што је ново, а с друге – све чешће се окрећемо традицији.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25