Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Председнички укази одговорили на многа питања, али су искрсла нова

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Нови председник земље Румен Радев је у уторак потписао два указа које је јавност очекивала са великим интересовањем. Једним указом ће 27. јануара распустити 43. сазив Народног собрања и расписати превремене парламентарне изборе за 26. март, а другим именује Огњана Герџикова за премијера прелазне владе. Оба акта су објављена након дугих консултација у председништву и по завршетку радног дана, што је додатно потврдило намеру Радева да без одлагања распусти парламент и распише ванредне изборе. Министри у привременој влади још нису именовани, али у јавности већ круже имена кандидата за које се сматра да ће са сигурношћу сести у министарске фотеље.

Председник изгледа да настоји да покаже да без обзира на то што је његову кандидатуру подржала Бугарска социјалистичка партија, привремена влада неће бити социјалистичка. Премијер Огњан Герџиков је био посланик у 39. и 40. сазиву Народног собрања као представник Народног савеза за слободу и успон, а у периоду од 2001. до 2005. године је био председник парламента. Али поред тога што је либерал, а не из редова социјалиста Герџиков је и истакнути адвокат и професор права. То, према некима, показује да Румен Радев хоће да прелазна влада коју ће именовати буде експертска. То се у Бугарима допало, ако је судити по резултатима испитивања агенције „Алфа Рисерч“ према којима је 75% грађана мишљења да би се експерти боље снашли у својству министара у прелазној влади.

Главни задатак једне привремене владе је да организује и спроведе изборе, а о томе да ли је шеф државе који ју је формирао пристрастан можемо судити на основу њеног састава. Очигледно је да Радев не само што жели да одбаци све сумње да је близак социјалистима него улаже све напоре како би постигао или макар створио илузију да је подједнако дистанциран или независан од политичких снага. За министра спољних послова је председник изабрао Радија Најденова, бившег председника владе „Сакскобурготски,“ а касније и главни секретар Министарства спољних послова у првој влади Борисова. Међу кандидатима за министре у будућој влади нема директно повезаних са Бугарском социјалистичком партијом. Нема и кадрова бивше Државне безбедности, чиме, с једне стране, председник хоће да покаже да поштује ставове Европске уније и НАТО пакта, који имају извесне резерве према сличним именовањима, а с друге – да не намерава да преоријентише спољнополитички курс Бугарске ка Русији. Али паралелно с тим је постало јасно да упркос претензији да је подједнако дистанциран од свих политичких снага, председник има разлога да буде критикован. За ресор здравствене заштите Радев је изабрао Илка Семерџијева, бившег министра у влади Ивана Костова који је познат као ватрени противник политике коју спроводи министар здравља у оставци Петар Москов, који ће водити предизборну кампању Реформистичког блока. У фотељу министра унутрашњих послова ће вероватно сести Пламен Узунов, бивши начелник полиције у граду Пловдиву који је ту дужност напустио током мандата министра унутрашњих послова у ставци Румјане Бачварове, са којом је, према незваничним информацијама, био у озбиљном конфликту. Расписивањем ванредних избора за 26. март председник Радев је испоштовао датум који је предложила Бугарска социјалистичка партија и одбацио идеју партије ГЕРБ о одржавању избора почетком априла.

Укази које је шеф државе јуче потписао ставили су тачку на спекулације око датума превремених избора и прелазне владе која ће их припремити. Али су се појавила нова питања и спекулације. Колико ће напетост око промена које ће претрпети председничка и извршна власт у Софији утицати на предизборну кампању и сам изборни процес? Да ли ће ГЕРБ и даље бити највећа политичка снага у земљи или ће предност од око 3% у односу на БСП нестати? До каквих ће промена доћи у односу политичких снага? Хоће ли се оправдати и у каквој мери прогнозе да ће неке од њих отићи на маргину наше политичке стварности, друге ће доживети успон или ће се појавити нове странке? То су питања чије ћемо одговоре добити до априла.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Кенет Мартен

Амбасадор Кенет Мартен: Будућност Украјине је у НАТО

Једногласни смо да је будућност Украјине у НАТО и да питање није да ли ће се придружити него када ће се придружити. Ово је у интервјуу листу „Труд“ рекао амерички амбасадор у Софији Кенет Мартен. Пре самита Алијансе у Вашингтону поводом 75 година од..

објављено 8.7.24. 13.03

Хроника балканских догађаја

Грчка поново увела шестодневну радну недељу за поједина предузећа Грчка је за поједина предузећа увела шестодневну радну недељу у покушају да повећа продуктивност и запошљавање. Уредба, која је ступила на снагу 1. јула, у супротности је са..

објављено 5.7.24. 11.50

ДПС неће предложити владу са другим мандатом

Покрет за права и слободе (ДПС) мандат за формирање владе вратиће непосредно по његовом преузимању, рекао је новинарима копредседник ДПС-а Дељан Пеевски, додавши да се Бугарска креће у правцу нових избора. „Другог мандата неће бити. Видите да нема..

објављено 4.7.24. 16.05