Бугарски обреди са маскама имају хиљадугодишњу традицију – познати су још из древних паганских времена. Игре са маскама се изводе приликом доласка нове и одласка старе године, као и у пролеће – када се природа буди за нови живот. Њихове поруке су везане за протеривање злих духова и жеље за здравље и плодност у време тзв. нечистих дана године.
Маскирани мушкарци се крећу специфичним ходом, носе језиве маске и костиме израђене од крзна, рогова дивљих и домаћих животиња, шарених тканина и птичјег перја. Прапорци, мања бакарна звона и клепетуше прикачени за појасеве и костиме представљају један од обавезних атрибута. Ови обичаји су и данас живи и предају се с колена на колено. Зимски обичај “Сурва“ је карактеристичан за централни део западне Бугарске – за регион Перника, Брезника, Земена и Радомира, а изводе га тзв. "сурвакари", односно "кукери". По традицији, сурвакарске, односно кукерске групе чине мушкарци. У свакој групи међу осталим забавним ликовима су млада, младожења, свекар, свекрва. Они први улазе у куће и благосиљају домаћине. Други скоро неизоставни ликови су поп, медвед, цигани које прате музичари. Верује се да што су маске језивије то ће даље побећи зли духови и лоше силе. У игре се укључују и деца заједно са својим очевима што још једном показује да је традиција жива.
Обичај „Сурва“ је уврштен на Унескову листу нематеријалне културне баштине. О овогодишњем празнику “Сурва“ у околини града Перника прича гђа Иванка Василева – главни стручњак на Одељену за културу Скупштине општине града Перника.
Шта је околина Перника без „Сурве“! Без оне ноћи у којој из века у век млади маскирани мушкарци побелели од мраза , полудели од среће и пуни енергије као стихија носе све за собом, земља се најежи испод буке бакарних звона, звончића и прапорака. Ове године 55 насеља запалило је тзв. сурвакарску ватру. Обичај се изводи у ноћи између 13. и 14. јануара. По старој традицији породице се окупљају на Васиљевдан /по јулијанском календару/ који је највећи празник у нашем крају. У центру сваког села пали се ритуална ватра око које играју маскирани мушкарци и буком коју стварају најављују победу над злим силама. Имали смо пуно гостију, међу којима су били и представници УНЕСКО-а, професори са Института за фолклор, новинари. Куће су биле отворене, а трпезе у њима пуне... Мушкарци одевени у разноразне костиме обилазили су куће и истеривали зло, благосиљали домаћине уз жеље за здравље и берићет...
Ово издање биће кулминација. За учешће се пријавило 118 група. Достигли смо Гинисове рекорде. У Рио де Жанеиру последних година учествовало је око 6.000 учесника, а ми имамо рекордан број – пријавило се 6.944. „Сурва“ означава снагу и моћ. Зар има веће моћи од ове да 7.000 људи дође у наш град и покаже снагу и енергију традиције! 7-8 група први пут долазе на овај наш празник. У Фестивал ће се укључити и 1.300 деце из свих крајева Бугарске. 27. јануара почиње научна конференција „Маскарада у селу и граду“. За Перник она је традиционална. Дечје забавиште „Деца Сурве“ ће представљати обичај у Омладинском комплексу. Током сва три дана од 10 до 18 часова биће отворена Радионица маски, а истакнути мајстори маски из Бугарске ће имати прилику да покажу своја знања и вештине. Сви који желе могу да дођу и да им се придруже или једноставно да купе маску за успомену.
Никола Вранчић из Хрватске ће приредити изложбу преко 20-30 својих маски. Приликом једног боравка код нас он је био импресиониран нашим маскама и направио је њихове макете. Одржаће се и „Сурвакаријада“ – пре званичног отварања преко 500 деце ће приказати традицију. „Ватра Сурве“ је наш концерт-спектакл којим ћемо званично отворити Фестивал.
Највећа атракција наравно остаје дефиле сурвакара, односно кукера 28. и 29. јануара од 10 до 18 часова. Вероватно ће бити занимљиво учешће страних група: из Хрватске, Словеније, Македоније, Србије, Албаније, Италије – са Сардиније,као и са Арубе. На програму је и уметнички атеље за маске. Биће изграђене две специјалне сцене – једна за домаће учеснике и једна за учеснике из иностранства на којима ће они након такмичарског програма представљати своје традиције. Биће и много музике.
Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..
Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..
Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..