Евгенија Радославова је извођач који има активну концертну делатност. Бугарска, Немачка, Мађарска, Тунис, Израел само су неке од земаља у којима је она наступала као солиста или у саставу различитих камерних формација. Рођена је у Бугарској али већ деценијама живи у Бечу. Тамо је стекла магистарско звање на Универзитету за музику и извођачке уметности где тренутно ради као предавач. Пре тога је са златном медаљом за одличан успех завршила Националну музичку школу „Љубомир Пипков” и Националну музичку академију „Панчо Владигеров”, а њен учитељ био је познати бугарски пијаниста и педагог проф. Антон Диков.

 За време свог тзв. „бугарског периода“ постала је лауреат такмичења у Сенигалији (Италија), Националног такмичења „Светослав Обретенов” (Бугарска) и „Усти над Лабем” (Чешка). Последњих година предаје на мастер класама, члан је жирија различитих међународних такмичења за младе извођаче, снимила је неколико компакт-дискова. Међу њеним најуспешнијим пројектима је албум Fantastia који је реализовала заједно са Михаелом Креном – аустријским класичним саксофонистом, једним од најпознатијих у Европи младих инструменталиста.

Дела са албума Fantastia су извођена у различитим европским земљама и увек су наилазила на добар пријем код љубитеља музике и стручњака. Ево још појединости о осталим комадима на њему.

„Снимили смо дела која су премијерна како за Аустрију, тако и за Европу. Неки комади до сада нису снимани за саксофон и клавир. Таква је, на пример, Соната за обоу и клавир Пуленка коју смо обрадили за сопран саксофон. Диск садржи и дела која су у оригиналу написана за саксофон као што је рецимо, Рапсодија Клода Дебисија. Она има веома занимљиву причу – композитор ју је написао за америчку саксофонисткињу и мецену Елис Бајер Хал, која је међутим, имала скромније инструменталне могућности  и Дебиси је то свакако узео у обзир. Касније су други композитори правили обраде овог дела и свако је понешто додавао у солистичку партију за саксофон. Оркестарска партитура коју изводимо у камерној верзији се ретко снима – тешка је за свирање. Исто се односи и на Фантазију Еитора Виле Лобоса – у клавирској партији има ствари које се веома тешко изводе. Музику са овог компакт-диска су емитовале аустријске, немачке и бугарске радио-станице. Промотивни концерти у Аустрији су били веома успешни, а касније смо програм представили у различитим земљама Европе – Немачкој, Словачкој, Италији, Русији. У Бугарској смо гостовали Салону уметности у Националном дворцу културе и у програму Међународног фестивала „Аполонија“ прошле године. Срећни смо јер наш дуо постоји тек од 2014. године.  Тада смо одржали наш први заједнички концерт и одмах смо схватили да имамо слична музичка размишљања.”

Поред Универзитета за музику и извођачке уметности у Бечу, Евгенија Радославова води класе клавира и на другим музичким школским установама.

„Моји ђаци су различитог узраста и нивоа – прича она. – Посебно занимљиво је са старијим особама које тек почињу учити. Имам ученике пензионере. Неки од њих раде веома одушевљено и са великом жељом што доказује да за лични развој човека не постоје границе. Рад са њима је потврдио моје уверење да се уз надахнуће и упорност све може постићи. За њих, а и за моје млађе ученике, снимила сам едицију „Клавир, клавир“ која је такође наишла на добар пријем код публике. Први диск на којем изводим кратке романтичне и импресионистичке композиције био је међу десет најпродаванијих у Немачкој. У овој едицији је и мој заједнички програм са флаутистом Матијасом Шулцом.”

Осим на фестивалима у Бугарској, прошле године Евгенија Радославова и Михаел Крен су учествовали и на добротворним концертима, а 2017. су позвани да наступају на фестивалима и концертима у Украјини, Русији, Чешкој, Португалу.

Превод: Албена Џерманова