Ових дана медији су објавили вест која нас је подсетила да још увек у свету има Бугара на које се морамо поносити. Аниматор Теодор Ушев је номинован за Оскара у категорији краткометражног анимираног филма. Цртач траје свега осам минута, а снимљен је уз продуцентску подршку Националног филмског одбора Канаде за око 65.000 канадских долара. Да би се нашао на коначној листи филмске академије краткометражни анимирани филм Бугарина се такмичио са филмовима познатих студија као што су Дизни и Пиксар. Из Монтреала наш сународник нам је испричао о свом досадашњем путу и успоменама које га повезују са Радијом Бугарска.

„Човек никад не зна када ће неки мали гест, обична радња довести до нечег великог и важног. Истина је да сам у Канаду отпутовао захваљујући 3 разгледнице које сам направио за Радио Бугарску и једном логу. Било је то далеке 1994-1995 године. Након што сам победио на неколико такмичења за графички дизајн за шта су биле заслужне опет разгледнице, почео сам да се бавим мултимедијом. Тада је то било велики хит. Затим су ми понудили да останем да радим неколико месеци и тако ево мене ту већ 18 година. Почео сам да стварам анимацију, да се занимам за филм. Људи из Националног филмског одбора Канаде су видели моје филмове, предложили су ми да направим филм за Интернет, а затим сам победио на конкурсу за већи дечји филм који се зове „Царица“. То је прича о девојчици која тугује за својом баком... Одавде па надаље и данас нисам свестан шта се тачно десило. Стварао сам филм за филмом, добијао сам све више награда на престижним фестивалима. Стигао сам до светске премијере „Слепе Вајше“ на Берлиналеу - једном од најпрестижнијих филмских фестивала“, – рекао је узбуђено Теодор.

„Слепа Вајша“ је први заједнички пројекат писца Георгија Господинова и Теодора Ушева. Аутор музике је Никола Груев познатији под надимком Котарашки. Вајша је девојка која је осуђена да једним оком види само прошлост, а другим – будућност. Анимирани филм је намењен деци од 9 до 99 година, а поруку коју он носи у себи Теодор дефинише овако: „Морамо престати бојати се прошлости, морамо престати бојати се и будућности, јер све оно што нам се дешава пројекција је самих нас и оно се дешава данас и сада. Од наших гестова и радњи зависи како ћемо живети сутра“.

„Тешко да они који се професионално баве анимацијом не знају како ја правим своје филмове, – прича Теодор. – Стално се трудим да измислим неку нову технику. Десило се тако и са „Слепом Вајшом“. У питању је техника на чијем развоју радим више година. Називам је "дигиталном линогравуром". Дигиталним путем, цртајући на таблету, стварам лик који као да је ручно рађен, одштампан са свим манама и грешкама. То чини слику веома живом, претвара је малтене у "живу слику" што је у ствари био и циљ тог филма. Хтео сам да се гледалац осети као да чита књигу. Као додатак звучи предиван глас изванредне канадске глумице Каролин Давернас, која ми је рекла да јој је ова филмска улога омиљена.“.

Веома узбуђено аниматор нам је испричао да иако је далеко од своје домовине, он остаје Бугарин. У Канади је нашао тле за професионални развој, људе који су оценили његов рад и омогућили му да развије свој таленат. Ни у једном тренутку није жалио што је остао. Али увек кад може враћа се у Бугарску, враћа се људима које воли и стварима које му дају енергију.

Превод: Албена Џерманова