Шта је заправо хранитељство – професија или мисија? Да ли смо спремни да пружимо сигурност, топлинуи родитељски пример детету коме су породична средина и топлина потребне привремено? Да ли је потребна квалификација да би човек постао хранитељ? Које су особености и специфичне потребе деце под заштитом? Како је у Бугарској организовано хранитељство? На ова питања одговор тражи Фондација "Покров Пресвете Богородице" и то за време 6 састанака посвећених хранитељској нези. Ови састанци се одржавају у софијској књижари „Кућа за птице“ (сваке суботе до 18. фебруара укљ.), а намењени су људима који су одлучили да своју душу и кућу отворе за децу без родитељске бриге. Гост-лектор је Алина Воденичарова која већ 8 година активно ради на проблемима раног развоја деце без родитеља и деце са посебним потребама.
„Идеја Фондације "Покров Пресвете Богородице" је да се о хранитељству одрже разговори у опуштеној атмосфери. Све је кренуло од чињенице да је сваком детету без родитеља потребна средина блиска породичној и то од самог почетка његовог живота. Хранитељство је истовремено мисија и професија. Оно подразумева смештај деце, која из овог или оног разлога не могу да живе са својом биолошком породицом, код блиских рођака или обучених и регистрованих хранитеља који би их васпитали, пружили им љубав и бринули о њима у одређеном временском периоду. Када је реч о хранитељству, има се у виду привремени смештај деце и управо је у томе разлика између ове могућности за децу без родитеља и усвајања. Међутим, то ни на који начин не би смело да утиче на однос према детету.”
У Бугарској је у хранитељским породицама смештено преко 2.000 деце. По речима Алине Воденичарове, да би се избегли проблеми за време смештаја, потребно је да сви раде тимски:
”Мислим на социјалне службе, добро обучене хранитеље и организације које им пружају подршку, а такође и на социјалне институције које помажу биолошкој породици детета да стане на ноге. Циљ је да се уколико је могуће проблем што пре реши и да се дете врати својим правим родитељима или да буде усвојено.”
Многе хранитељске породице брину о детету или више деце дугорочно, јер биолошки родитељи не пристају да дете буде усвојено, а у исто време не успевају да реше проблеме због којих је дошло до потребе смештаја детета код хранитеља. Свако дете има своју судбину због чега и хранитељска нега мора бити посебна за свако дете:
„Драго ми је да наведем да већ више од 5 година Бугари отварају не само ум него и срце за хранитељство. Хранитељска нега је, у ствари, мисија спасавања деце, посебно у најранијем узрасту од 0 – 3 године. Хранитељство се добро развија иако, истини за вољу, можемо још пуно тога урадити с тим у вези. Затворили смо велике социјалне установе за здраву децу од 0 до 3 године старости и ствари иду у правцу коначног решавања тог проблема. А то је заиста велики корак напред. Радила сам неко време у иностранству и видим да, што се хранитељства тиче, у Бугарској се ствари добро одвијају.”
Превод: Албена ЏермановаСудија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..
Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..
Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова..
С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на..