Један добар извођач у стању је да направи чудо од музике ако је имао срећу да се нађе у повољном окружењу бави се музиком која му се допада. Укратко речено то је „тајна“ сјајних инструменталиста „Јоцов кларинет секстета“. Овај састав изводи музику композитора који су представници различитих струјања – Баха, Чајковског, Римског-Корсакова, па све до транскрипција са репертоара Џо Кокера, групе Queen, као и џез, поп, етно-музику…

Извођења која вам данас предлажемо чула су се на концерту „Јоцов кларинет секстета“ у оквиру џез сусрета у Русеу крајем 2016. г.

- Групу смо основали сасвим спонтано  – каже Борислав Јоцов. – Предавач сам у Националној музичкој школи и на Националној музичкој академији у Софији, имам дивне ученике и студенте. Волим да са њима наступам на годишњим школским концертима и на другим приредбама. Мислим да је и то један од важних задатака музичког педагога – да свира са својим ученицима не само на часовима, него и на сцени, да им у пракси покаже оно што предаје као теорија. Човек се најлакше учи на примеру других. 2011. г. међу мојим ђацима су били садашњи чланови секстета. Идеја је настала поводом једног концерта разреда коме предајем, затим смо обогатили репертоар и почели да се одазивамо позивима за концерте. Испало је да Јавор Гајдов – баскларинетиста, уме да прави одличне музичке обраде. Прошло је неко време и осетио сам да смо у том саставу мало ограничени, па сам додао клавир и кахон.

Пијаниста групе је Теодор Петков – Тото, џезер и аутор неких од композиција и музичких обрада на њеном репертоару. На кахону свира колоритни Пјеро Епифанија из Перуа.

Боби Јоцов, како га сви зову из милоште, потиче из велике породице музичара. Његова мајка Рина Ранџева је била пијанисткиња, а отац Георги Јоцов је у току деценија био прва обоа Софијске филхармоније.

- У животу сам се угледао на чланове моје породице, а класика и џез су били неизоставни део моје свакодневице. Мој брат Христо Јоцов – познати бубњар, композитор и аранжер, старији је од мене. Колеге са којима је свирао долазиле су кући. Одрастао сам уз њих - пијанисте Бојана Воденичарова, Антонија Дончева и многих других. Тада су они били ученици Музичке школе, а потом и студенти, али сам ја био убеђен да су врсни музичари, што је у ствари тако.

„Јоцов кларинет секстет“ је први те врсте састав код нас. Боби Јоцов прича о томе како музичари бирају репертоар:

- Да ли свирам класични програм из моје библиотеке или стварамо нове, модерне композиције, критеријум је увек исти – да допремо до срца публике. По мени то је најважније. Многи људи, укључиво и одлични музичари руководе се једино својим мишљењем и укусом, покушавајући да их наметну слушаоцима. Ја заговарам један принцип који је темељан у изградњи музичке фразе – тзв. „питање – одговор“. Млади музичари такође нуде своје идеје. То је стварно тимски рад. Иако свирамо музику која је по својој приводи импровизацијска, ми, чланови кларинетског секстета, нисмо импровизатори – све је стриктно записано у партитури, али смо слободни да украшавамо мелодијске линије и смишљамо неке нове елементе у току извођења.