Пре нешто више од две године, по наређењу руског председника Владимира Путина, била је обустављена реализација пројекта изградње гасовода од Русије по дну Црног мора преко Бугарске до земаља централне и западне Европе. Након дугих и напорних преговора Москва и Анкара су се договориле о изградњи новог гасовода „Турски ток“ по дну Црног мора до Европе. И досад није постало јасно шта ће, у ствари, представљати тај гасовод, ако уопште буде изграђен као алтернатива „Јужном току,“ и да ли ће успети да га замени. То је индиректно признао и руски председник Путин прошле недеље у Будимпешти где је подсетио да Москва и даље жели да продуби сарадњу са Европом, али инсистира на гарантијама. Путин није пропустио да за пропаст пројекта „Јужни ток“ окриви и Бугарску која је, по његовим речима, била малодушна и подлегла је притиску Брисела, који није подржавао реализацију тог пројекта. Може ли се Путинова изјава у Будимпешти тумачити као опипавање терена за евентуалне будуће гасне пројекте уз учешће Бугарске? Може. Може, јер сви ти припремни маневри нису почели прошле недеље него су, у једној или другој мери, постојали последњих две и по година, дакле, од тренутка када је привидно обустављена реализација „Јужног тока.“ Наравно, проучавања Москве су почела на ниском нивоу, на нивоу мање или више познатих гасних експерата који су истраживали и одређивали могуће варијанте за изградњу или промену пројекта изградње гасовода. Али у свим тумачењима, закључцима и прогнозама присуствовала је Бугарска, коју је Путин, кобајаги, избрисао са мапе гасовода који иду из Русије ка Европи. Највећу популарност је стекла идеја да једна од две предвиђене цеви „Турског тока“ пролази преко Бугарске, тј. нешто као мини „Јужни ток.“ То је миловало уши бугарским властима које су почеле планирати како ће на месту где ће „Јужни ток“ изаћи на копно изградити центар за дистрибуцију гаса који ће, уз добар профит, продавати суседним земљама, па чак и земљама централне Европе. Сад су те наде оживеле, али са идејом о раздвајању две линије „Турског тока,“ једна од којих ће изаћи на бугарску обалу Црног мора. Посебно срећни и задовољни таквим, још увек теоретским, расплетом су русофили из Бугарске социјалистичке партије и пре свега најбољи експерт у енергетици исте те партије Јавор Кујумџијев. Он је предвидео успех том пројекту, а његовој реализацији је додао и изградњу друге нуклеарке „Белене“ и још једног реактора у нуклеарној централи „Козлодуј,“ чији су радови такође замрзнути због несугласица са руском страном.

Пошто је бугарски парламент распуштен и немамо легитимно изабрану владу, бугарске власти касне са реакцијама. Да је било истраживања и преговора је више него јасно, али да нико у Софији уочи ванредних парламентарних избора неће изнети свој став по том питању је такође више него сигурно. Једноставно нема ко да то уради, а још мање прелазна влада која ће на власти остати 4-5 месеци. А одлука је од великог стратешког значаја, тако да је незамисливо да Бугарска заузме јасну позицију пре избора и састављања нове владе, а кад ће се то догодити – још није познато. Осим тога, Путин који је већ једном осетио на својој кожи снагу Брисела по том питању неће да положи ниједну цев без одговарајућих гарантија и договора са ЕУ. Уколико на изборима који ће се одржати у марту ове године победи лева Бугарска социјалистичка партија, то ће знатно олакшати извођење тог задатка. То је изјавила лидер бугарских социјалиста Корнелија Нинова и поновила оно што је и раније рекла – да је то само почетак промена. А у њима велико место заузимају зближавање и сарадња са Путиновом Русијом.