„Одјек древне речи,“ „Струне срца,“ „Изгубљени рај,“ „Девојко, мари убава“ – неки су од комада који су се нашли у збирци „Песме из Тракије“ (Songs from Thrace). Композиције су погодне за извођење на класичној харфи, као и на нешто старијој верзији тог инструмента – харфи без педала коју музичари све чешће користе. Аутор музике је Елица Александрова.

У концертном делу спектакла су учествовале још три харфисткиње – Весела Тричкова, Јана Дојнова и Елица Александрова. Нека дела је публика имала прилику да чује у варијанти за солистичко извођење, док су друга обрађена и адаптирана за нешто већи састав у који је Елица укључила виолу, виолончело и перкусије. Било је и визуелних ефеката, а у паузи између два извођења стихови чувених бугарских песника попут Николаја Лилијева и Бистре Сирин причинили су велико задовољство љубитељима поезије. Занимљиво је поменути да је ово прва збирка дела бугарских композитора за извођење на харфи коју дистрибуишу престижне компаније и сајтови чија је делатност везана за коришћење тог инструмента.

Елица Александрова се бави стварањем примењене музике. Већ десет година ради као композитор и аудио дизајнер у једној међународној компанији за онлајн игре. Компоновала је музику за рекламе и рекламне спотове, а исто тако и филмску и позоришну музику. Елица је дипломирала на Националној музичкој школи „Љубомир Пипков“ и Националној музичкој академији „Панчо Владигеров“ у Софији, у класи проф. Атанаса Куртева. О Академији Елица каже: „Стекла сам озбиљно образовање не само из области клавира, већ и у различитим теоријским дисциплинама. Са лакоћом сам радила аранжмане на молбу колега. Постепено сам почела компоновати, а харфа ми је била највећи сан.“

„Идеја да напишем све те композиције је искрсла сасвим спонтано, наставља Елица. – Позвали су ме да свирам на промоцији књиге Романа Кисјова. Тако је настао први комад који сам назвала „Одјек древне речи.“ Написала сам многе композиције за различите извођаче. Одлучила сам да их обрадим у инструменталној верзији, али не за клавир, без обзира на то што сам ја пијанисткиња, него за харфу. По мени, харфа је инструмент нежног тона који је много ближе срцу. Ја сам пијанисткиња, а на харфи сам почела свирати пре нешто више од две године под руководством гђе Анжеле Маџарове. Временом сам је још више заволела што ме је надахнуло да остварим неке старе идеје. Неки од комада су написани у облику песме. То је и разлог да се збирка зове „Песме из Тракије.“ А Тракија је за мене оличење наше древне прошлости, неизоставан део Бугарске. Нисам се трудила да представим елементе који директно кореспондирају са бугарским фолклором. Пре бих рекла да је та музика одраз мојих осећања према отаџбини, њеној историји и култури.“

„Песме из Тракије“ је један покушај да нађем своје корене у „изгубљеним“ световима који су остали тамо негде, ван познатог времена и простора, хтела сам да пробудим нагомилана током година сећања. Дакле, трудим се да вратим доживљену лепоту и одушевљење, али преломљени кроз призму мог стваралачког погледа,“ рекла је на крају разговора Елица.