Након десет година чланства у Европској унији бугарски софтверски бизнис је сектор који бележи најбоље резултате у домаћој IT индустрији. О томе сведоче податке независне консултантске компаније CBN Pannoff, Stoytcheff & Co. која од 26 година анализира тржиште информационих и комуникационих технологија код нас.
Чињенице говоре саме за себе: 4.982 радна места у 2006. и 19.755 данас у сфери софтверског пословања (или раст од скоро 300 процената). Та бранша привлачи висококвалификоване и добро плаћене стручњаке. Годишње истраживање Бугарске асоцијације софтверских компанија (БАСКОМ) сведочи да је просечна зарада у сектору четвороструко већа од оне у земљи. Међутим, забележен је незнатан раст запошљавања у сфери, што пак сведочи о проблемима изазваним мањком IT стручњака. Из Асоцијације тврде да је фирмама потребно више од осам недеља за запошљавање одговарајућих кадрова. Међутим, запажа се један други позитиван тренд. Куповна моћ стручњака у тој области – софтверских архитеката, софтверских програмера и менаџера пројеката – у појединим случајевима већ је једнака, а у другим чак већа од оне њихових колега у државама каква је, на пример, Велика Британија.
Фактор „приходи“ употпуњује слику: 139,4 милона евра у 2006. у односу на 1 милијарду и 20 милиона евра у 2016 (што сведочи о расту од више од 600 процената) за домаћи софтверски бизнис.
IT стручњаци чине 85% свих запослених у бранши. Једна трећина њих су жене. Преко 90% радних места заузимају млади људи испод 35 година старости.
Ако се сачува темпо раста прихода у тој сфери, претпоставља се да ће након четири године, а наиме 2021., они достићи 4,5% БДП-а, што ће је сврстати међу најкрупније индустрије у земљи.
Дакле, десет година после приступања Бугарске Европској унији биланс сведочи о томе да индустрија софтвера има стабилне позиције у економији, иде уверено напред и међу најодрживијим је у Бугарској.
Превод: Александра Ливен
Парламентарни одбор за финансије и буџет је после претреса у појединостима усвојио предлог закона о увођењу евра у Бугарској, који је поднела Влада. Документом је предвиђен период двоструког истицања цена пре увођења заједничке европске валуте...
Главна каматна стопа је већ други месец заредом у паду. Закључно с 1. августом 2024, она износи 3,53% у односу на 3,63% у јулу, саопштила је Бугарска народна банка (БНБ). Пад главне каматне стопе почео је крајем 2023. године када је била на нивоу од..
Међународна рејтинг агенција Мудис очекује да Бугарска приступи еврозони најкасније почетком 2026. године. Према Мудису, привредни раст Бугарске у 2024. биће 2,9%. Политичка криза у земљи и вероватноћа нових превремених избора су истакнути као..
У 2023. години 47% укупног извоза Бугарске у Кину чинили су пољопривредни и прехрамбени производи. Што се тиче овог извоза у 2022. и 2023. години,..
Министарство финансија израдило је нацрт Закона о тржиштима криптоимовине, којим ће се регулисати трговина овим типовима инструмената, преноси Радио..