Недавно се навршило 130 година од почетка редовних метеоролошких истраживања у Бугарској. Овај датум је мало познат ван кругова метеоролога али је он везан за један од најзначајнијих догађаја у области науке и технике 19. века код нас – пуштање у рад прве бугарске метеоролошке станице.

Данас када је територија Бугарске покривена густом метеоролошком мрежом и када смо део међународне метеоролошке размене, тешко да можемо замислити како је све почело. 1. фебруара 1887. године прва стална метеоролошка станица је извела своја прва мерења у дворишту Софијске гимназије за изучавање класичних језика и културу. Метеоролошка посматрања поверена су Марину Бачварову који је у то време предавао у Софијској мушкој гимназији а касније је постао професор астрономије СУ „Св. Климент Охридски”. Резултати су објављени у Службеном гласнику чиме је стављен почетак регуларном објављивању информација ове врсте доступних широкој јавности. Тај догађај је био не само корак напред у области метеорологије него је он нашу земљу ставио на један ниво са у оно време развијеним европским земљама и отворио нове видике у овој области. Само 3 године касније станица је већ постала „Централна“ за Бугарску, а у нашој земљи се постепено изграђивала метеоролошка мрежа. Године 1891. Бугарска је већ учествовала као пуноправни члан на Конференцији директора метеоролошких служби у Минхену.

Шта је током тих 130 година постигла наша метеорологија? – одговор на ово питање даје доц. др Георги Рачев, климатолог и предавач Софијског универзитета „Св. Кл. Охридски“:

„Тада је сиромашна Бугарска која је тек-што постала слободна земља успела да захваљујући неколико немачких ђака у области метеорологије буде једнака развијеним европским земљама. Почели смо са веома добрим и веома тачним метеоролошким мерењима, а велики успех забележили смо и у метеоролошким осматрањима – истиче доц. Рачев и додаје – Бугарска се налази у јужном делу умерене климатске зоне. Ове климатске карактеристике у комбинацији са рељефом захтевају од нас детаљно познавање појединих специфичних особина. Једна је клима у Софији а сасвим друга на удаљености од само 100 километара – пролазимо кроз три-четири зоне свака од којих има јединствену климу. Да нисмо били у могућности да знамо све детаље или да пропратимо како се мењају клима и атмосфера, не бисмо могли да добијемо те резултате. И пре 130 година, и сада идеја нам је да знамо што је могуће више о нашој јединственој клими и о нашем јединственом времену.”

Према доц. Рачеву, ми помно пратимо метеоролошку ситуацију јер одсуство информација понекад може однети људски живот, посебно ако се ради на великој висини. „Без метеорологије не може да постоји пољопривреда, али не би могли да постоје ни туризам, пловидба бродом, авијација итд.”, наглашава доц. Рачев и наставља:

„Ми смо део света, а свет иде напред. Чак помало изненађује политика Националног хидрометеоролошког завода при Бугарској академији наука, тачније – изненађује затварање 2/3 синоптичких станица у Бугарској чији су се подаци користили за потребе међународне размене. Знате да се налазимо на једном од последњих места у Европи по чистоћи ваздуха. Тако да је одбијање достављања метеоролошких информација Европском центру, који израђује краткорочне и средњорочне прогнозе, уз објашњење да се  подаци могу користити у комерцијалне сврхе стварно недопустиво.  Једно од начела Међународне метеоролошке организације јесте слободно достављање сопствених података. Изненађује чињеница да управо сада ми поступамо на неевропски начин”.

Превод: Албена Џерманова