Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Председник Радев у Минхену направио важне најаве о спољној политици

БНР Новини
Фотографија: president.bg

За време недавно завршене Минхенске конференције председник земље Румен Радев је одржао низ сусрета. Разговори шефа државе праћени су огромним интересовањем с обзиром на чињеницу да је у тренутној предизборној ситуацији у председничкој фигури концентрисана не само репрезентативна, него и реална извршна власт која се огледа у прелазној влади коју је он именовао. Претпоставке да ће председник посебну пажњу посветити потреби за укидањем санкција против Русије нису се оправдале. У интервјуу за ТВ „Евроњуз“ уочи конференције у Минхену председник Радев је рекао да је сад велико питање колико ће дуго Европа остати подељена због санкција које не доносе никакве користи него само штете руској привреди и ЕУ. У разговорима са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Федериком Могерини и европским комесаром за суседску политику и преговоре о проширењу Јоханесом Ханом Радев је посебну пажњу посветио проблемима миграционе кризе и није се дотакао теме укидања санкција, што вероватно значи да је по том питању званична Софија заузела позицију ишчекивања. Због промена у извршној власти у Софији су тренутно посебно осетљива, како на унутрашњем, тако и на међународном плану, питања везана за предстојеће бугарско председавање ЕУ, конкретније за његове приоритете. У Минхену је председник Радев ставио до знања да ће у фокусу бугарског председавања бити регионална сарадња Балкана и политика проширења ЕУ. Бугарска ће и убудуће подржавати хрватску иницијативу „Три мора“ чији је циљ унапређење енергетске, саобраћајне и дигиталне повезаности између земаља из региона Јадранског, Балтичког и Црног мора. У прилог томе је председник Радев прихватио позив пољског колеге да учествује на другом састанку у склопу иницијативе „Три мора.“ Иницијатива коју су покренуле Хрватска и Пољска биће одржана у пољском граду Вроцлаву где ће бити потписани први споразуми о унапређењу регионалне енергетске и саобраћајне инфраструктуре. Пошто је потврдио ангажованост Бугарске по питању политике енергетске диверсификације, Радев је у Минхену говорио о проширењу енергетских мрежа уз коридор „Север-Југ“ и изградњи енергетске инфраструктуре која ће повезати Бугарску са Пољском.

Само месец дана од ступања на дужност Радев се састао са представницима руководстава ЕУ и НАТО, затим са представницима руководства Немачке, а у Минхену је разговарао и постигао прве договоре са пољским председником Анџејем Дудом, хрватском председницом Колиндом Грабар-Китаровић, са председницом Естоније Керсти Каљулаид и азербејџанским председником Илхамом Алијевим. Састао се и са америчким сенатором Џоном Мекејном са којим су разговарали о билатералној сарадњи са САД, а предстоје и нове посете. Интензитет учешћа председника у међународним догађајима је запањујући, али је потребно да се позиције заузете на њима остваре у политици једне редовне владе која ће бити формирана после избора крајем марта.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Други дан консултација са председником о формирању нове Владе

Другог дана консултација са председником Руменом Радевим о формирању Владе, лидер партије „Препород“ Костадин Костадинов изразио је уверење да је формирање Владе могуће у оквиру новог сазива Народног собрања. Своју претпоставку је образложио чињеницом да..

објављено 25.6.24. 10.28

Започеле консултације за састав Владе

Председник Румен Радев започео је консултације са представницима парламентарних снага за састав нове Владе. Шеф државе је на почетку састанка с првом политичком снагом коалицијом ГЕРБ-СДС издвојио два питања: зашто грађани Бугарске масовно нису изашли на..

ажурирано 24.6.24. 16.43
Доц. др Спас Ташев

Евроинтеграција неће бити међу водећим приоритетима новоизабране Владе Северне Македоније

Дан Светог духа у Бугарској се обележава и као Дан Македоније. Традиција датира још од Илинденско-Преображенског устанка (1903). Првобитно се овај дан обележавао као Дан борбе за Македонију и једренски крај, а после Првог светског рата почео се..

објављено 24.6.24. 14.53