Један од највећих националних паркова на територији Балкана, па и Европе, који се налази у планини Рили, западна Бугарска, обележава 25 година од оснивања(24. фебруара 1992.).Првобитно са циљем очувања биолошког диверзитета и заштите ретких и угрожених врста и екосистема у највишој планини на Балкану (првенац Мусала је висок 2.925 м), парк је проглашен народним, а обухватао је површину од око 108 ха.

Неколико година касније, 1999. већи део њега– 81 ха је прекатегоризован у национални парк, а остали део улази у пределе Парка природе “Рилски манастир”. Територија парка обухватарезервате Парангалица, Скакавица, Ибар и Централни рилски резерват где се налазе природни екосистеми са стаништима специфичних дивљих биљних и животињских врста под најстрожом заштитом. У свету је регистровано око 7.000 националних паркова. На тој листи су и поменути бугарски резервати.Око 95 % шума смрче, јеле и молике су природне, просечна старост им је око 100 година, а разноврсност хабитата одређује важно место парка у еколошкој мрежи Натура 2000.

По речима Кирила Стамболијева, експерта за фауну у Националном парку биолошка разноврсност Риле је изузетно велика - око 1.400 врста виших биљака.

„Због великог богатства реликата, њих 105 врста и ендемита - 36 балканских и 21 бугарски, од којих 3рилска ендемита, парк има велики конзервациони значај.Ендемске биљке планине Риле су рилски јаглац, планински вирак (Alchemilla pawlowskii)и рабарбара (Rheum palmatum L.). Национални парк Рила једно је од најзначајнијих и најпоузданијих станишта мрког медведа у Бугарској. Парк удомљујенајвећу популацију балканске дивокозе код нас, ту је и колонија текунице која живи на највећој надморској висиникао и једно од четири обитавалишта ретког алпског мрмољка. Парк је такође дом више од 100 птица међу којима су сури орао, гаћаста кукумавка(Aegolius funereus), велики тетреб (Tetrao urogallus), јаребица камењарка(Alectoris graeca). У парку се пружа заштита 38% биљака које расту у Бугарској, 80% бескичмењака, глацијалне језерске флоре и фауне и 20 % сувоземних кичмењака.”

Јединствене природне датости, планинарски домови и склоништа, мрежа планинарских и еко стаза привлаче туристе. У Рили су и неки од скијашима омиљених стаза – у Боровецу и на Маљовици. Сваког лета од 1. до 23. августа у пределу Рилских језераодржава се Летња духовна школа, коју је утемељио Учитељ Петар Деунов.

По традицији 19. августа, Бело братство које је основао духовни мајстор дочекује излазак Сунца на Молитвеном брегу у Рили, јер се верује да тога дана Сунце поседује посебну магичну моћ.На жалост међутим свака људска интервенција утиче на екосистем и конкретно на флору и фауну парка.После изградње жичаре до Рилских језера, целог лета тамо врви од људи. У августу у току само једног дана долази по 2.000 туриста. И мада се у Националном парку мора поштовати принцип “Уносиш – износиш”, према коме свако мора однети са собом свој отпад и касније прописно га бацити, има људи који не маре за то правило.

Из Управе парка кажу да је озбиљан проблем и ложење ватре што не само загађује околину него и шкоди тлу и биљним врстама.На жалост службеници који раде у обезбеђењу парка тешко могу спречити такво непромишљено понашање зато што је територија Националног парка огромна, па они више рачунају на добросавесност посетилаца.

Превод: Ана Андрејева