Савремена плесна уметност може да вас стварно изненади! Плесачи више не причају само бајке са фолклорним мотивима нити приказују легенде из старих времена. Борба између добра и зла већ је пренета у наше дане где је гледаоцу пружена прилика да сам изабере на чију ће страну стати. Да наведе публику на размишљање путем изражајних средства уметности покушава млади редитељ и кореограф Живко Жељасков у својој ауторској представи „SINNER“. Његов рад је наишао на ласкаве одзиве, а номинован је и за награду ИКАР 2017. г. због провокативног и оригиналног начина на који провоцира дебату о једном старом проблему, који упркос напретку технологија остаје нерешен и данас. Са сцене „Дерида денс центра, где се игра представа, он усмерава пажњу публике према људској сујети која се понекад не да заситити. Да би је задовољио човек је склон да погуби на хиљаде животиња ради њиховог крзна. О овој бруталности и безосећајности размишља Живко Жељасков:

„Тема на коју сам се фокусирао јесте прастара навика људи да из природе црпе ресурсе не водећи рачуна шта причињавамо осталим живим бићима. У већини случајева главни покретач ове праксе је наша сујета. Акценат плесне представе је стављен на однос људи према животињама и на крзно које од њих узимамо. У данашњим условима када су технологије толико напредовале и примењују се у свим сферама живота, имамо могућност да ту потребу задовољавамо на другачије начине – помоћу савремених материјала. По мени је проблем у томе што нам недостаје баланс. Није згорег ако је човек сујетан, али то мора бити с мером. Једна је ствар имати два пара ципела од природне коже, која остављају стопала топла током зиме, а сасвим је друго поседовати гардеробу пуну одеће и ципела од природне коже и крзна и тиме се правити важан. Наша представа никога не оптужује, нити упућује директне критике, него циљ нам је да се обратимо разуму и осећањима, па да свако размисли да ли није прекорачио границу. Наш однос према животињама је важан. Он је индикативан и о томе како се односимо према људима.“

Живко Жељасков је у разради свог концепта био подстакнут проблемом о конзуматорском духу савременог друштва и то повезује са другом једном погаженом нормом, а то је толеранција која треба бити у основи међуљудских односа. „Без толеранције не можемо бити слободни и слободно изражавати мисли и осећања која нас заокупљају“ – каже Живко Жељасков. Својим највећим доприносом у прилог разноврсности и васпитавању толеранције он сматра оснивање „Дерида денс центра“. Он је сцена на којој наступају млади ствараоци са нестандардним приступом плесној уметности. Прошле године тим којим руководи Живко Жељасков добио је одликовање од Европске комисије са признањем да је његов модел међу три најуспешнија европска модела предузетништва на пољу културе.

„Ми смо се озбиљно фокусирали на социјалне теме и привлачимо људе  отворене за савремену уметност, за плес, такве који су иновативни у свом размишљању и креативно се односе према свом окружењу. Постепено се ово место афирмисало као пригодна сцена за стварање новог типа плесне продукције. Захваљујући нашем међународном програму око 20 кореографа годишње има прилике да ради овде. Они постављају своје представе, а истовремено имају за партнере врсне бугарске плесаче. То је шанса за развој талента. Долазе нам кореографи из САД, Тајвана, Африке, и из многих европских земаља, на тај начин привлачимо нове и различите људе који примењују нов приступ у сценском раду.“

Превод: Ана Андрејева