Пенка Касабова – племенита, добро образована, интелигентна жена и велики прегалац у друштву – она је у домаћој историји остала упамћена као „педагог над педагозима“, али истовремено и као жена која је заузимала посебно место у срцу светски познатог оперског певача Бориса Христова. Овај свет је напустила 2000. г., остављајући за собом бројне следбенике и неизбрисив траг у историји домаће педагогије.

Познато је да је Пенка Касабова била велика љубав чувеног бугарског баса Бориса Христова. – прича гђа Драгостинова. – Они су се упознали 1937. г., а 1. марта 1938. разменили су мартенице (мале украсе од испреплетене црвено-беле вунице којом Бугари по традицији честитају једни другима наступајуће пролеће – прим. прев.). Био је то први пут када су једно другоме отворили срце и изјавили љубав. Зато смо и решили да изложбу отворимо управо тог датума. До своје 92 године живота Пенка је бележила све тријумфе и драматичне тренутке у светској каријери Бориса Христова, макар и са дистанце, јер је Христов живео у Италији, а она је остала у Бугарској. Прикупљала је одзиве музичке критике и исечке из разних страних новина. Водила је дневник, који је оставила познатој песникињи Леди Милевој (ћерки свог брата, Георгија Милева Касабова познатог у домаћој књижевности као Гео Милев). Њена молба је била да тај дневник буде објављен тек када и последњи човек, који би се могао осетити погођеним његовом садржином, напусти овај свет. Леда Милева је поступила етички и издала га 2012. г. под насловом „Љубав и таленат“. На жалост, гђа Леда Милева је ускоро после тога преминула. Њена снаха, Виолета Цонева, је сакупила све што је оставила Пенка Касабова. Један део архива је поклонила Музеју образовања у Габрову, а други – спомен-кући Бориса Христова. Решила сам да је време да ове успомене изнесемо у широку јавност. Припремила сам пројекат који је добио субвенцију Министарства културе. Намеравам да и даље обогаћујемо експозицију".

Када јој је било 18 година, на инсистирање оца, Пенка је завршила курс за дечје учитељице код Елизабете Кларк, кћери првог америчког мисионара у Бугарској, оснивачице Америчког дечјег вртића у Бугарској и школе за оспособљавање педагога.

Пенка Касабова је дошла у Софију и почела да похађа педагошки курс, а касније и сама да предаје будућим педагозима. „Рука која љуља колевку, управља светом “ – ова мисао коју је неретко слушала од мис Кларк, надахњивала је младу жену и она је неуморно радила на јачању везе дете - родитељ - учитељ - заједница - држава. Пошто је завршила универзитетски колеџ у САД, вратила се у домовину и почела да оснива обданишта широм Бугарске. Организовала је и летње дечје вртиће по селима. На једној од фотографија су деца која су се попела на платформу камиона. Платформа је украшена следећим натписом: „Дечји вртић је вртић деце.“ Пенка је била убеђена да обданиште не сме да замени школу, а децу треба васпитавати кроз сугестије о животним вредностима и поштовање етичких принципа у међуљудским односима, кроз музику и игре што би помогло у остварењу постепеног прелаза ка школској обуци.  Све време је настојала да открије таленте ученика, да им помогне у избору добре за њих професије. На исти начин је поступила и према једном младом правнику - Борису Христову. Успела је да га уведе у свој интелектуални круг, охрабрила га је да напусти студије права и да студира оперско певање у Италији, будући при томе свесна да се тако осуђује на самоћу. Има једне фотографије начињене на Петковдан када је славила свој имендан. Борис Христов таман јој је био поклонио леп прстен и пре но што их снимају он јој је дошапнуо да држи руку тако како би сви видели прстен. Има још пуно таквих дирљивих тренутака, које откривамо на сликама од пре више деценија. Изложбу сам насловила „Оданост“, зато што је Пенка у својој љубави заиста била у потпуности одана Борку, како га је звала, а такође и свом педагошком раду. Преминула је неколико месеци пре но што напуни стоту. Последњи натпис на изложби је цитат из њене књиге:„Сањала сам да постанем астроном, али сам звезде открила овде, на Земљи, то су деца, ове чисте душице. Схватила сам да сам рођена да радим управо то - да васпитавам децу и будуће личности.

Превод: Ана Андрејева