Влада Томова живи у Њујорку са супругом Крисом Раелом (познатим америчким музичарем) и малим сином. Интерпретира бугарску и балканску народну музику, сефардске песме и ауторске композиције. Задњих година чешће долази у Бугарску са малим Александром. Убеђена је да ће се тако њено дете природним путем приближити својим бугарским коренима. Пре неко време међу малим Бугарима у Њујорку постала је веома популарна њена „Песмица о азбуци“, написана са намером да олакша обуку малишана који похађају бугарску школу “Млади бугарски гласови – Њујорк” (Young Bulgarian Voices New York). Касније песмица је запевана и у Бугарској. Владина најновија композиција је „Ја и срце моје“. Песма и спот снимљен у Бугарској објављени су званично 3. марта када обележавамо национални празник земље.

То је песма која је настала сасвим спонтано – прича Влада, у авиону, док сам путовала од Софије преко Њујорка за Сијетл.  Текст описује осећање када напуштам Бугарску, а то је да остављам део срца, део себе овде, на родној груди. Опет за време путовања, али у Бугарској, почела се рађати и музика, за мене је то било веома узбудљиво. Повод да путујем у Софију био је концерт на БНР. После концерта смо са мојим врсним музичарима из бугарске групе снимили ту песму у студију. Веома брзо смо добили подршку Би Ај Телевизије (BIT – Bulgarian International Television) и одмах снимили спот на једној од мојих омиљених локација у Софији.

Влада каже да ове године први пут организује конкурс под насловом „Оно што радим“, намењен извођачима пројеката везаних за дечје стваралаштво и образовне програме. У њему могу да учествују школе, домови културе, дечји вртићи, центри за рад са децом и т.д. Да би презентовали своје активности учесници треба да пошаљу видео и фото материјале. Најбољи између њих ће бити проширени на друштвеним мрежама и у медијима, а победник ће добити финансијску подршку чији су извор средства која је она прикупила од продаје песме „Ја и срце моје”.

Као човек, који живи у иностранству, имам велику жељу да подржим Бугарску, земљу где сам рођена, стасала и где сам васпитана. Приликом представљања „Песмице о азбуци“ у неким обдаништима у земљи стекла сам представу о раду дечјих педагога који одано и понекад са оскудним ресурсима, али са огромном љубављу раде са децом и на тај начин граде будућност Бугарске. Деца Бугарске су стварно фантастична. Мислим да је овај конкурс од користи за овдашњу децу. Он доприноси давању већег публицитета рада деце и њихових педагога. Уверена сам да ће привући пажњу и бугарских заједница у иностранству који кроз отварање суботњих и недељних школа такође настоје да очувају жив бугарски дух ван предела домовине. Сви приходи од продаје песме у току годину дана после њеног објављивања биће донирани првопласираној школској установи или дому културе, у циљу подстицања његових програма везаних за рад са децом.

Кандидата који су досада послали своје презентације није мало, али Влада очекује да се до краја месеца, када истиче крајњи рок, њихов број повећа.