Која је веза између археологије, астрономије и екологије? Одговор на то питање може да нам врати национално самопоуздање, а дају га чланови „Радионице из астрономије“ коју организује Физички факултет Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“. Мартовска предавања посвећена су бугарском раду у најзначајнијој у свету стручној лабораторији ЦЕРН, а теме су: „Археологија свемира“, „Јарке плаве променљиве – џиновске звезде“ и „Глобално загревање и глобално решење“.
По речима Ивајла Станева – организатора радионице, заједничко у њима је бугарско учешће у научним пројектима у сфери атомске физике, астрономије и геофизике.
„Археологија свемира“ истражује прошлост Васионе и теорију великог праска из којег се претпоставља да се формирала такозвана „примарна супа“. Њене компоненте су елементарне честице, какав је и Хигсов бозон, прецизира доцент Венелин Кожухаров, један од еминентних бугарских физичара који су радили у ЦЕРН-у:
- Засада, наставља он, располажемо поузданим подацима да у свемиру постоји материја која приморава галаксије да се међусобно привлаче – то је „тамна материја“. Она чини 25% свемира. Међутим, чудније је то што је остали садржај свемира енергија која одбија галаксије – такозвана „тамна енергија“ која пак чини 70% њега. Тако да не завршава се све Хигсовим бозоном, али је он важан корак на путу изградње једног потпунијег модела свемира и његове будућности.
О узроку због којег астрономија испољава посебно интересовање за јарке плаве променљиве, које експлодирају у супернове прича Ганчо Ганчев, докторант Катедре за астрономију. „Почетак је ставио сам Едвин Хабл – прецизира он – а посматрања у Бугарској почињу 80. годинама ХХ века и настављају се до данас.“
- Све то нам помаже да откријемо тајну еволуције свемира, али исто тако и настанак елемената који нас граде. Ми се састојимо од звезданих елемената! На пример, наша крв садржи гвожђе, а оно је формирано управо у недрима супернова. Као што је рекао Антоан Лавоазје: „Ништа се не губи!“
Међутим, Лаовоазјеове речи не бисмо користили када је у питању глобално загревање. На питање да ли постоји глобално решење проблема, лектор Тихомир Димитров, магистар на катедри астрономије, даје категоричан одговор:
- У ствари, решење постоји, али оно зависи од сваког од нас и то тачније од влада у светским размерама. Потребне су конкретне мере у борби против загађења животне средине угљендиоксидом. Чињенице сведоче да је његов ниво у атмосфери у сталном порасту и концентрација већ достиже критичне бројке. Проблем се погоршава и то брзим темпом, наводи Тихомир Димитров.
Више о бугарском доприносу светској астрономији ћете сазнати у оквиру радионице. Лекције се одржавају сваког четвртка у згради Физичког факултета, а врата су отворена за све, независно од старости и образовања. А враћајући се Лавоазјеу, можемо рећи: Ништа се не губи, нарочито када се односи на допринос науци.
Превод: Александра ЛивенТоком три недеље колико траје Летњи семинар бугарског језика и културе (15. јул – 4. август) на Универзитету „Св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову, бугаристи из 32 земље са три континента имаће прилику да размене искуства и упознају се с Бугарском,..
Језичко-културна радионица „Моје бугарско лето“ поново води децу бугарских емиграната на једна од најлепших места у Бугарској. И ове године Елена Павлова организује низ путовања за децу узраста од 6 до 15 година. Она их није случајно назвала..
Напуштени споменик на врху Бузлуџа постао је веома популаран на Instagram-у заузимајући 10. место на листи најпосећенијих напуштених зграда на свету. Подаци које је објавила осигуравајућа кућа AlanBoswell Group, специјализована за осигурање..
Самоодрицање, поштење, борбеност и вера у право на националну слободу и достојанствен живот врлине су чије оличење представља Васил Левски, једнан од..
У периоду од 19. до 21. јула бугарско-српска граница ће бити отворена за учеснике и госте Међународног сабора на превоју Кадибогаз. Организатори..
Међународни конгресни центар у Бургасу дочекаће више од 40 бугарских и страних произвођача вина на 12. издању Фестивала „Wine and Spiritis Fest Burgas.“..