Покреће се филмска трака и води нас у један софијски подземни пролаз где се одједном нађемо у предсобљу светског филма. Са зидова на посматрају Чарли Чаплин, Мерилин Монро, Луј де Финес. Тамо су и домаће филмске легенде – Тодор Колев, Антон Горчев и Катја Паскалева. А поред цртаних дизнијевих јунака Краља Лавова и Микија Мауса поносно стоје храбри јунак и аждаја из бугарске анимиране серије „Златна јабука“. Права атракција за пролазнике је насликани на степеницама пролаза црвени тепих који као да их води из ужурбаног дана у блиставу и гламурозну церемонију додељивања „Оскара“.
У софијском филмском подземном пролазу ћете наћи све – од скулптура и 3D паноа од старих филмских трака, до праве „Алеје славних“ с отисцима младих позоришних звезда. Поруке које нам упућују аутори необичног пролаза су бројне. На улазу нас дочекује натпис: „Делујте! Доста је са анализама!“ Размишљамо о томе, те се онда спуштамо степеницама како бисмо закорачили у прави пантеон филма.
Наш подземни водич је сликар Димитар Стафидов – загрејани инспиратор ове филмске приче.
„Свако треба да буде активан да бисмо променили наше градско окружење. Навикли смо да за све оптужујемо државу. Истини за вољу и ми смо наишли на више препрека када смо се одлучили да реализујемо тај пројекат, али ако се стално жалимо, ништа нећемо постићи!“ – каже он и наставља: „Филмски подземни пролаз се налази на раскрсници улица Светослава Тертера и Цариградско шосе у централном делу Софије. Недалеко од тог места се налази и најстарији опстали биоскоп у Софији – „Влајкова“. Једна од ниша у пролазу је посвећена Софија филм фесту – најкрупнијем међународном филмском форуму у земљи. Тамо су истакнути и плакати и саопштења о програму фестивала. А како би сви пролазници остали задовољни, одлучили смо да израдимо портрете звезда различитих генерација, које раде у различитим филмским жанровима. Поделили смо их у четири категорије – бугарски, европски, амерички и светски филм. Мој омиљени домаћи филм је „Козји рог“ и управо он презентира бугарску филмску уметност. Велики глумац Тодор Колев такође има своју нишу. Направили смо га од трака старих видео касета. Створили смо и дечји кутак са цртаним јунацима. Идеја је да ако насликаш нешто на јавном месту оно треба да се свима свиђа како би остало нетакнуто.“
На осликавању „филмског подземног пролаза“ су радили наши најталентованији графити уметници. Богатство стилова представља однос младих људи према филмској уметности. Екипа „Градско окружење“ у чијем су саставу уметници-ентузијасти постаје све популарнија у Софији. Већ их траже са предлозима да оплемене вртове, пословне просторије и фасаде старих зграда. А најновији пројекат на којем раде је „анимирање“ дворишта једног обданишта у четврти Средец.
„Тамо постоји само једна ограда и ништа више тако да смо одлучили да извучемо децу из тог кавеза и да им обогатимо окружење „фантазмагоријама са добрим монструмима“ – сазнајемо од Димитра Стафидова. – Предложили смо малишанима да сами насликају своја чудовишта, а ми ћемо их онда пренети на фасаду. За нас је рад са децом велико задовољство, јер она стварају са уобразиљом, што је и најбоља инспирација за одрасле.“
Превод: Александра ЛивенДевето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм,..