Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тодор Кожухаров: „У фолклору се огледа изражени музички таленат нашег народа“

БНР Новини
Фотографија: kozhuharov.net

Називају Тодора Кожухарова „певачем који оставља неизбрисив златни траг у народној традицији“, „лепи глас из срца дивне Тракије, који допире до људске душе“. Његово певање амблематско је за извођачки стил Тракије.



Тодор Кожухаров је још као дете у родном селу Мустраку, у Хасковском крају слутио да ће једног дана постати певач. Сећа се да је припевао мајци док су заједно низали дуван. Његову професионалну судбину предодредили су први наступи на аматерским сценама и локалним саборима. Касније су га позвали да постане солиста ансамбла „Китна (китњаста) Тракија“ у граду Хаскову. Своје прве солистичке снимке начинио је за Радио Пловдив 1979. г., а 1982. г. - и за Национални радио, укупно је снимио око 300 песама. Обистинио се његов сан да приређује концерте широм земље пред многобројном публиком. Певао је на свадбама и саборима – омиљени је солиста чувених свадбарских оркестара – „Козари“, „Конушенске групе“, групе „Јамбол“, оркестара Ивана Милева, Иве Папазова, оркестра „Орфеј“, гостовао је и оркестру „Бисери“ у Добруџи. А 1989. г. Тодор и његова супруга Донка Кожухарова основали су свој оркестар „Јужни ритмови“.

Оркестар „Јужни ритмови“
Професионални пут Тодора Кожухарова обележен је бројним домаћим и интернационалним одликовањима. 1985. и 1986. г. добитник је првих награда са  Надсвиравања свадбарских оркестара у Стамболову. Врхунац у његовој певачкој каријери је троструко гостовање крајем 90. година прошлог века у Лос Анђелесу, САД као учесника Светске музичке олимпијаде одакле је донео златне медаље. А 2004. г. издао је књигу „Магија песме“ са 115 нотираних песама из свог богатог репертоара. Идеја је да се са овим песмама упознају и младе колеге.

„Оно што сам постигао у свим тим годинама је дар од Бога који сам добио захваљујући мојим родитељима – мајци Дени Жељасковој и оцу Жељаску Кожухаровом. Потрудио сам се да певам песме које допиру до срца људи. Настојим да све што снимим у студију, изведем и пред публиком. 2. фебруара 1978. г., пре но што упишем студије на Институту за културно-просветни кадар, у току године дана сам био на платном списку солиста ансамбла „Китна Тракија“ – Хасково. Веома сам захвалан музичарима тог ансамбла – Стојчу Јаневу, Ивану Георгијеву и многим другим колегама. Са члановима хора смо снимили неке песме за лонг плеј плочу. Никада нећу заборавити свој први сусрет са прослављеним певачем Тракије – Јовчом Караивановим, коме пуно дугујем као учитељу и ментору. Он је радио у уредништву „Народно стваралаштво“ БНР. Помагао ми је да припремимо песме за снимање, уређивао је текстове. Када нисам могао да се присетим текста неких песама које је певала моја мајка, Јовчо их је довршавао. Моји први снимци су изворне песме које сам извео са групом Стојана Величкова, са Странџанском групом и групом Атанаса Влчева. 1989. г. са мојом супругом Донком и неким младим музичарима смо основали оркестар „Јужни ритмови“. И већ 27 година свирамо на свадбама и концертима. Ако желиш да певаш на свадбама мораш имати велики репертоар и ми смо га постепено формирали. Мени се посебно допадају странџанске, а такође и родопске и македонске песме. Често певамо и у дуету. Тракија је највеће фолклорно подручје, а уједно и најбогатије. Ми, људи из Тракије смо људи широког хоризонта. Без обзира колико сам награда добио, мени је најважније да будем блиско људима и да их веселим.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: kozhuharov.net


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05