Десет година након приступања Бугарске ЕУ и примене Заједничке пољопривредне политике, аграрна производња у земљи не одговара природном потенцијалу овог сектора, тврде експерти. Услови за бављење пољопривредом у Бугарској су драстично промењени. Главни мотор тих промена су управо Заједничка пољопривредна политика ЕУ и финансијска подршка од стране државе у облику доплате.
У последње време ЕУ се суочава са једним од највећих изазова, а то је њен развој у две брзине. Стари континент није хомоген у економском и социјалном погледу, а колективна решења која се доносе у процесу извршења воде до бирократских тешкоћа. Рецимо за старе државе-чланице један од главних приоритета су еколошки прихватљиви услови за пословање у пољопривредном сектору, док су за Бугарску од већег значаја раст производње и прихода у аграру. У томе је заправо и изазов – изнаћи могућност за уклапање те две доктрине у Заједничку пољопривредну политику.
Према подацима Националног завода за статистику у току седам годинапосле приступања Бугарске ЕУ /2007-2013. г./ домаћа пољопривреда је добилаоко 3,5 милијарде евра у облику различитих субвенција. Анализа апсорбовања средстава из европских аграрних фондова показује да лавовски део њих доспева у руке крупних произвођача– више од 80 одсто свих директних плаћања. Практично највећу потребу за подстицаје имају ситни фармери.
Данас, када примењујемо Заједничку пољопривредну политику бугарска аграрна производња је на нивоу који не одговара њеном природном потенцијалу, сматрају експерти. Као резултат тога Бугарска увози пољопривредну робу, а скоро 70 одсто те робе на домаћем тржишту није бугарске производње.
Један од великих изазова са којима се Бугарска мора носити јесте ефикасно апсорбовање средстава из фондова ЕУ, закључују експерти.По њиховом мишљењу није важно само колико је тих средстава него и какав је њихов дугорочни ефекат на бугарску пољопривреду и развој региона.
Уредио: Атанас Ценов
Коришћени су написи Бугарске телеграфске агенције
Превод: Ана Андрејева
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..