Пролеће је већ свуда око нас. У парку све чешће чујемо песму птица, али одједном устукнемо: где су нам нестали врапчићи? Ово питање постављају еколози из Бугарског друштва за заштиту птица који располажу подацима да је последњих 10 година популација домаћег врапца смањена за 31%. Ако се тај темпо нестанка сачува, наши унуци ће познавати ту градску птичицу само из омиљене генерацијама Бугара збирке прича Јордана Радичкова „Ми, врапчићи“. Једини природни непријатељ врапца покућара су мачке, али оне нису узрок њиховог нестанка. У основи свега је глобална урбанизација, убеђени су орнитолози.

Ова информација забрињава, јер су птице најосетљивији индикатор свега што се дешава око нас. А врабац, као градска птица, сведочи о процесима у нашем најближем окружењу. 

Из Бугарског друштва за заштиту птица су најавили почетак Националне кампање пребројавања врабаца. Она је прва те врсте код нас, а циљ је да оцени стање три најпопуларнија представника те породице – домаћег, пољског и шпанског врапца. У њој може да учествује свако ко се пријави и на интерактивној мапи Бугарске обележи место где ће вршити пребројавање. Оно почиње у 9 часова 8. априла на територији целе земље и потрајаће до 12 часова истога дана.

„Предвиђамо да се кампања одржава сваке године. Након три године ћемо представити податке о тенденцијама у популацији, исто као и анализе прикупљених података и одговор на питање да ли се популација врапца у насељеним местима повећава или не“, каже Емилија Јанкова из Бугарског друштва за заштиту птица које је и организатор кампање:

„Настојимо да привучемо што је могуће више људи и да прикупимо поуздану информацију о стаништима врапца. Циљ је прецизирати популацију три најраспрострањеније врсте тог рода птица певачица које живе у Бугарској. Идеја је да видимо која су њихова омиљена станишта и зашто их нема другде. Претпостављамо да су међу узроцима смањења броја врабаца прекомерна изградња, недостатак зелених површина, висок ниво амбијенталне буке, која је можда и највећи непријатељ птица. Када се врабац гнезди те када се у потрази за храном удаљи од гнезда, он не може да чује своје мале птиће када га зову. То је један од најраспрострањенијих узрока уништавања птица. У сеоским рејонима где бука није толика пак је штетна употреба пестицида.“

Кампања под називом „Ми бројимо врапчиће“ намењена је људима који ће преко ње сазнати више о распрострањеним врстама врапца у Бугарској, о томе како живе и како да их препознамо. Детаљна информација о њима објављена је и на сајту Vrabcheta.bg из којег сазнајемо да је врабац присутан свугде у земљи. Нема га у високим деловима планина. То је градска птица која коегзистира с људима већ више од 10 хиљада година. Ми је одлично познајемо, али не знамо колико тешко опстаје врабац данас.

А пребројавање је не само озбиљан, него и пријатан и забавни подухват за радознале волонтере:

„Када смо у природи ми постајемо бољи људи. А захваљујући учешћу у пребројавању човек сазнаје много о врапцима. Учесници ће добити на поклон и ново издање књиге „Ми, врапчићи“ Радичкова. Уз садејство породице аутора смо израдили нови дизајн корица књиге који је усклађен с поруком кампање. За разлику од претходних издања са насликаним врапчићима јунацима прича, сада са корица вас посматра само један врабац. То је симболичан чин и ми се надамо да ће, као резултат кампање, једнога дана наши унуци познавати врапце из властитог искуства. Мада постоји и реална претња да они нестану, као што се већ десило у многим европским главним градовима“, - рекла је у закључку Емилија Јанкова из Бугарског друштва за заштиту птица.

Превод: Александра Ливен

Фотографие: БГНЕС и vrabcheta.bg