Градске фонтане обично су омиљено место за одмор. Оне привлаче људе и имају занимљиву историју коју причају жубором воде. Повод да разговарамо о њима је фото изложба „Фонтане Бугарске“ у организацији Бугарске асоцијације вода и Удружења „Ја волим воду“.Како се родила идеја за одржавање конкурса и према којим критеријумима су биране фотографије објашњава председник Асоцијације, инжењер Иван Иванов:

- То је једна традиција коју поштујемо већ 5 година. Одлучили смо да у оквиру Недеље воде приређујемо разноразне манифестације како бисмо привукли што је могуће више учесника. Једна од њих била је фото конкурс. Ове године тема је била „Фонтане Бугарске“. Она је изазвала велико интересовање, можда због чињенице да је последњих година већи део њих рестауриран,а и сабирни су центар сваког града. Било је више од 300 фотографија – у боји, црно-белих, ноћних, зимских, дневних. Жирију је било тешко одредити најбоље, али је ипак одликовано 50 слика, а 5 од њих – награђено. Прву, другу и трећу награду одредио је жири, једна фотографија је одликована после онлајн гласања, а награђена је и једна установа.

Одликована установа је Дирекција за воде „Источнобеломорски рејон“ за ноћну слику фонтане „Спирала“ у Пловдиву. Фотографија Стилијане Божидарове из Добрича „Водена ферија“ пак је награђена после интернет гласања. А жири се определио за „Чапину Гимнастичарку“ Јордана Пачева, „Кишовито вече“ Петје Радкове и „Ухвати ме, ако можеш“ Костаса Анастасиуа.

Не постоје тачни подаци о томе када су људи изградили прву фонтану, али важније је да их у Европи и свету има већ више хиљада година. Код нас, међутим, фонтане – посебно оне из XIX века – права су реткост. У главном граду је сачувана само једна – налази се у врту „Буката“ у булевару Праг. Према историчарима пре око века онд се налазила на тргу Славејкова. У Пловдиву је опстао још један драгуљ – шадрван „Деметра“. Његов аутор је вајар Арнолдо Дзоки који је створио и споменик Цару Ослободитељу у Софији. Шадрван је свадбени поклон кнезу Фердинанду од аустријског цара. Кнез пак је одлучио да га поклони Пловдиву поводом организовања Прве бугарске пољопривредно-индустријске изложбе 1892. године. Занимљива је и прича фонтане у Хисару. Легенда казује да је отомански господар заволео Бугарку из града и наредио да му је доведу. Дуго времена су покушавали да је убеде да промени веру, али је она категорично одбијала. Наљућени господар је рекао да је живу спале. Девојка није ништа изустила, само су јој сузе капале на земљу. Сматра се да је тако настао извор „Момина суза“.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: waterbridge.info