Не видим разлог зашто бисмо „окренули леђа“ бугарском националном стваралаштву, публици треба да буде омогућено да слуша композиције бугарских аутора. А посебно кад живимо у време лажног, чак бих рекао декларативног патриотизма који се појавио у нашем друштву, биле су речи проф. Пламена Џурова, композитора, професора дириговања и композиције на Националној музичкој академији у Софији, који је већ скоро три деценије на челу Камерног ансамбла „Софијски солисти.“ 24. марта је елитни састав имао концерт, ево шта нам је о томе испричао проф. Џуров.

Подсетимо да је прва проба Камерног ансамбла Софијски солисти одржана у новембру 1961. године. У саставу ансамбла су били млади музичари из Софијске опере. Шест месеци касније одржан је први концерт састава који је доживео велики успех. Пре пар дана се навршило 55 година од првог сусрета са публиком.

„Принцип рада нашег састава је сличан принципу рада гудачког квартета. На почетку су их делили у три квартета на пробама. Та тежња за прецизношћу у раду је и даље присутна. Више пажње посвећујемо детаљима. Или, то је као разлика између графике и уља на платну. Код нас је све сфумато. Први концерт је био под руководством Михаила Ангелова који је саставио програм. Солисти су били Милена Моллова, Никола Гјузелев, Ратка Гаева. Концерт је имао невероватан ефекат. Уследио је низ успешних наступа под диригентском палицом маестра Ангелова. Гостујући диригенти су били Константин Илијев, Добрин Петков, Васил Казанџијев који је у наредних 16 година радио са саставом. Проф. Казанџијев је особа која је иницирала тај доследни, методични, понекад мукотрпни рад на прецизирању детаља. Али је то својствено свим музичарима којима је стало до себе. Након тога је диригент састава постао Емил Табаков за кога у музици једноставно нема тајни. Занимљиво је поменути да су сва три диригента која су радила са Софијским солистима поред осталог и композитори,“ рекао је проф. Џуров.