Пре неколико година салса формација „Тумбаито“ је издала албум са бугарским поп песмама из „златних“ за тај жанр деценија – 60., 70. и почетка 80. година. Музичари кажу да и даље обогаћују свој репертоар старих хитова како би их представили млађим генерацијама. Тако песме звезда домаћа естраде данас звуче у „латино обради“ групе „Тумбаито“. Основао ју је 2007. године Калин Вељов, наш познати перкусиониста који се школовао на латино одсеку Конзерваторијума у Ротердаму. Од њега сазнајемо појединости о новој серији концерата:

Каква осећања ствара извођење песама које су блиске срцу сваком Бугарину, песама које су уписане „златним словима“ у историји бугарске поп музике на нови начин?

Одговор на ово питање даје Калин Вељов.

- То је прави изазов. Песме су снимљене у оригиналу са специфичним за доба свог настанка звучањем и са оним типичним за  bel canto певање вибратом, при чему их изводе прве звезде домаће естраде. Наравно, ми их сада „читамо“ у стилу латина. Одличан је и наш певач Мартин Ташев, који је иначе трубач у саставу Биг бенда БНР. А наш стил је мелодичан, тако да песме милују слух публике и у новој обради. Додајемо и вокалну импровизацију, која је типична за тај стил – прво пева група, а затим солиста импровизује. У саставу групе су познати трубач Мишо Јосифов и пијаниста Милен Кукошаров, који су и аутори аранжмана. Брас секцију попуњују још трубач Милен Петров и тромбониста Димитар Стојев. Са нама је и Борис Таслев – једини латино басиста у Бугарској који свира на типичном „бејби бејсу“. Христо Ганев пак свира конгу, а ја – тимбале. Време ће показати колико ћемо концерата приредити. До почетка лета биће их неколико, а наставићемо и ујесен. Ове године се навршава 10 година од стварања групе „Тумбаито“. Наш први концерт је био у Првом студију БНР и емитован је сателитски у неколико европских држава. А годину бисмо радо завршили концертом и новом, ауторском песмом. Такви су нам планови, надам се да их остваримо, јер су сви чланови групе веома популарни и тражени музичари са више ангажмана, тако да се тешко окупљамо, али то ипак вреди – каже у закључку Калин Вељов.

Превод: Александра Ливен