Као ћерка познатог архитекте урбанисте Јордана Тангарова (1928 – 2015) Бистра је одрасла уз очеве пројекте и архиве што ју је подстакло да за своју професију одабере инжењерство. Касније се удала за Енглеза због чега се преселила на Запад. Данас живи и ради у Паризу. Последњих година посвећује све више времена писању, а последња књига јој је на енглеском језику: The City That Does Not Age: The History of Sofia (Град који не стари: Историја Софије).

Књига читаоцима нуди занимљиво путовање кроз историју древног града који је био део три царства – Римског, Византијског и Османског. Шта ју је навело на писање? Испоставило се да јој је страст за писање дошла у родној земљи захваљујући пре свега истраживањима истакнутог бугарског археолога Георгија Китова (1943 – 2008), а посебно онима које је обавио после 2004. године.

„То се догодило за време битних археолошких истраживања у Долини трачких владара. Познато је да су тада направљена велика открића. Али верујем да је и носталгија учинила своје,“ сећа се Бистра Џонсон. „Проналасци проф. Китова су ме стварно одушевили и као последица тога написала сам кратку причу на ту тему. Супруг ми је такође био задивљен успехом бугарског археолога због чега ме је охрабрио да напишем књигу. Тако је настала књига „Трачка принцеза“ – историјски роман са елементима фантастике, али умерено. Уследиле су књиге „Бајке из будућности“ – научно фантастична хроника, и „Тајне долине Лоаре“ која прати историју долине велике реке у епохи Ренесансе.“

Занимљива је и идеја њене последње књиге посвећене древној Софији.

„Књига „Град који не стари: Историја Софије“ била је замишљена као заједнички пројекат са оцем. Добила сам ексклузиван приступ његовим архивима, а он је, са своје стране, имао за задатак да напише део о зградама које су постале симбол наше престонице. Нажалост, тата нас је напустио пре две године тако да сам ја била приморана да завршим пројекат сама. Морам рећи да ово није уџбеник, али је текст написан на језику доступном ширем читалачком кругу. Циљ књиге није да поучава него да побуди радозналост и подстакне читаоца да потражи и нађе нове ствари на ту тему. Истраживати прошлост једног града личи на криминалну истрагу, занимљиво је као трилер. Док сам писала књигу много сам се бавила историјским истраживањем и сазнала сам многе, бар за мене, досад непознате чињенице које су у сваком случају веома интригирајуће. Тако, рецимо, могу поменути панегирик посвећен римском генералу, касније цару Западног римског царства Прокопију Антемију који је победио Хуне забарикадиране иза зидина Сердике (данас Софије) у зиму 466-67. године. Ту похвалу је написао песник Сидоније Аполинар који је касније био проглашен за свеца. У жељи да похвали свог војсковођу он је опевао битку која је иначе могла да измакне пажњи историчара. Ту могу да наведем и утиске странаца који су посетили наш град: реч је о утисцима који су често субјективни и противречни, али су увек занимљиви, дозвољавају различите тачке гледишта, другачији угао. А можемо понешто рећи и о византијском дипломати Григорију Антиоху који се у писму пожалио на тешке услове живота у Сердици, а након тога је зажалио због тога што је написао, или о лејди Монтего чија је наглашено еротска прича о посети локалном хамаму 1717. године вероватно надахнула француског сликара Енгра да наслика своје ремек-дело „Турско купатило.“ Или, пак, о француском племићу који је 1782. године боравио у Софији и између осталог је у својим мемоарима забележио да бугарске девојке кокетирају једино док чешљају своје косе које су пустиле до пета.“

Данас о градовима најчешће размишљамо као о туристичким дестинацијама. Ни Софија не чини изузетак у том погледу.

У последње време је бугарска престоница стекла популарност међу туристима, али се испоставило да се ипак мало зна о њој, а посебно о њеној богатој прошлости. 

„Проблем је у томе што нема довољно литературе на ту тему, има туристичких водича, али ми људи често постављају питања. Због тога мислим да ће та књига бити од велике користи пошто је доступна, а у њој се преплићу различити ракурси. Недавно сам наишла на статистичке податке према којима је Софија један од најјефтинијих градова не само у Европи него и у свету. Али ја мислим да наш град може да понуди много више од јефтиног пива и хамбургера,“ рекла је у закључку списатељица Бистра Џонсон.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова