Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Драгуљи прошлости причају причу о Созополу

БНР Новини
Фотографија: Венета Павлова

Међу најбитнијим проналасцима изложеним на Десетој националној изложби под називом „Бугарска археологија 2016“ у Софији били су артефакти пронађени у античкој некрополи Аполоније Понтике на локалитету Буџака града Созопола. Руководиоци радова на терену били су археолози др Теодора Богданова из Археолошког музеја у Созополу и др Маргарита Попова из Националног историјског музеја. Током прошлогодишњих ископавања на том месту је истражена површина од 1,2 хектара. Као што је др Богданова рекла, најинтересантније откриће на територији тог огромног објекта била је породична гробница која представља упечатљиво и импресивно архитектонско дело, које је побудило велико интересовање међу археолозима. За сада, упркос позамашном и интензивном истраживању грчких некропола на подручју Бугарске и Румуније, нема података да је у античком грчком свету пронађена друга таква гробница. По речима дра Теодоре Богданове, гробница и предмети пронађени у њој су изазвали велико интересовање:

Снимка„У гробници је сахрањено седам покојника из два различита периода. Дакле, она је изграђена у доба хеленизма, тада је коришћена као породична гробница. У њој је сахрањено седам особа, тј. сви чланови породице. Пронађени су скелети одраслих људи – мушкарца и жене који су сахрањени у централној просторији гробнице, изгледа да је у питању глава породице, и још три гроба која садрже посмртне остатке четири деце. У једном од дечјих гробова откривени су керамичко и стаклено посуђе, фигурице од теракоте и златни накит: златна огрлица и златне минђуше типа „лавља глава“ које су биле популарне у доба хеленизма. Постројење су изградили и користили у периоду од средине трећег века пре Христа до почетка другог века пре нове ере. Централну просторију су касније опљачкали, гробови су били уништени, једино ти који су у центру. Изгледа да су трагачи за скривеним благом само то пронашли. У првом веку после Христа је исто то место коришћено за сахрањивање. Откривена су и два гроба из римског доба. Али пошто су они били нетакнути сматрамо да су се уништавање и пљачка гробнице из доба хеленизма догодили пре првог века после Христа, тј. опљачкани су још у антици. Изгледа да су људи сахрањени у њој били веома имућни пошто су они, судећи по томе шта је остало након пљачке, добили изузетно богате загробне дарове.“

На срећу археолога је дечји гроб био на периферији гробнице што га је сачувало нетакнутим.

СнимкаШто се гробова из римског доба тиче, они су са кремацијом која је обављена на месту сахране. У једном од њих је пронађен златни венац у подручју главе. Реч је о мушкарцу старости између 20 и 40 година у чијем су гробу пронађени метални нож и јединствено керамичко и стаклено посуђе. Посебну пажњу је привукло откриће у једном од гробова. Реч је о уникатној чаши украшеној рељефом, која је увезена из древног грчког града Пергама. Чаша је израђена у првом веку после Христа. У Бугарској је пронађена само још једна таква чаша – у Варни, која је украшена главама бога Диониса, сценама на којима су приказани плодност и благостање.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Павлова и архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Остаци римских војних утврђења из I века откривају нове детаље о животу код Лома

Археолошка ископавања у кварту Калето, у граду Лом на обали Дунава, открила су остатке римских одбрамбених утврђења која датирају из I века нове ере. Тим предвођен гл. ас. др Владиславом Живковим из Националног археолошког института са музејем при..

објављено 26.1.25. 11.40

Документарни филм о открићу моштију Светог Јована Крститеља премијерно у Враци

Ове године обележава се петнаест година од проналаска моштију Светог Јована Крститеља током археолошких ископавања на созополском острву, која је водио тим археолога предвођен проф. др Казимиром Попконстантиновим. Аутентичност овог открића, пронађеног..

објављено 26.1.25. 08.15
Пројекција научно-документарног филма на тему ваздухопловства за посетиоце музеја

Авиони, хидроплани и свемирска храна – приче са неба у Музеју ваздухопловства код Пловдива

Од првих покушаја летења помоћу ручно направљених крила још у 19. веку, преко првих светских борбених летова с циљем извршавања задатака извиђања и бомбардовања и историјског слетања авиона са угашеним мотором, до шесте светске свемирске силе.....

објављено 23.1.25. 12.25