Глумац Николај Николаев, миљеник генерација Бугара, у последње време све чешће преузима улогу кловна који смехом и игром помаже тешко оболелој деци у болници „Пирогов“ у бугарској престоници. Др Коко или бата Николај је, како га зову пријатељи, завршио Националну академију позоришне и филмске уметности. До демократских преображаја у земљи (1989) био је глумац Народног позоришта „Иван Вазов“ у Софији. Након тога је отишао у Италију где је неколико година радио као кловн у највећем италијанском циркусу. „Кад сам напунио 60 година, сумирао сам све што сам до сад урадио и тако сам одлучио да се после 28 година на сцени посветим кловновском занату,“ прича глумац. 

„Ја сам једна срећна особа. Пре 8 година сам имао озбиљну операцију којој сам се подвргнуо због рака. Након што сам изашао из болнице одлучио сам да остатак живота посветим болесној деци. Тада сам основао Клинику за смехотерапију и психотерапију, једину такве врсте у земљи. Морам рећи да су резултати задивљујући. Захваљујући нашој терапији малишане пуштају 5-6 дана раније из болнице. Приоритет ми је један систем лечења који сам ја разрадио и чак сам успео да га патентирам. Између мог система и традиционалних кловновских фора и трикова који се изводе у осталим болницама нема ничег заједничког. Верујем да знате да у свакој болници у западној Европи ради специјални медицински кловн који забавља болесну децу. Он обично улази у болничку собу, изводи неки трик или фору након чега одлази. Медицински кловнови су у белим мантилима, имају црвени нос, али носе и лекарске слушалице и шприцеве због чега их се деца плаше. Мој приступ је другачији. Ја и мој партнер деци кажемо да смо ми кловнови-лекари на што деца одговарају смехом. После тога изводимо пар трикова које због деце зовемо чаролијама и они остају очарани. Поред фора и трикова, предвидео сам и водену терапију и тако децу учим да пију више воде. У болници, а и на другим местима деца купују углавном газиране напитке који садрже разне ароме, заслађиваче и конзервансе. Али се то не може забранити. Стога сам смислио трик – деци дајем чашу воде уз објашњење да је то највећа награда коју могу добити пошто смо ми направљени од воде. Објашњавам им да кад трче и кад се зноје, из њихових знојних жлезда не излази зној који је начињен од слатких и лепљивих газираних сокова, него излази чиста вода, а то је још једна од потврда да морамо да пијемо више воде.“

Глумац је пре извесног времена заједно са познатим бугарским професором физике Живком Желевим разрадио специјалну апаратуру за мерење воде. Помоћу ње су измерили структуру обичне воде и оне која је била у соби док су деца изводили песме и смејали су се. Експеримент је изведен истовремено у Стразбуру и Софији. Резултат је био јасан – дечји смех је обичну воду претворио у лековиту.

„Деци делимо по једну чашу пуну воде. Свако дете своју чашу држи обема рукама. Прво меримо структуру воде након чега забављамо децу анегдомата, песмама, загонеткама и на крају поново меримо структуру воде. Научно смо доказали и утврдили да је вода запамтила смех, музику и расположење људи. Моћ смеха може да натера људе да се осећају енергично, здраво и ефикасно. Али смех може да има и негативан утицај. Неки популарни шоумени покушавају да имитирају политичаре и људе различитих професија, а њихове шале имају дозу сарказма. Тај смех ми се, рецимо, не допада, он је злонамеран и штетан. Приметио сам како смо у последњих 27 година, откад је почео процес транзиције током које се стално упоређујемо са осталим народима у Европи, стално на првом месту по сиромаштву, корупцији, болестима. Највише ме је растужила чињеница да смо на првом месту и по броју убистава и самоубистава код деце. Откад сам то сазнао поставио сам себи циљ да се побринем о психичком здрављу што је могуће више деце код нас. Наши наследници су болесни од презасићености компјутерским играма, лажним моралом и неквалитетним ТВ емисијама,“ рекао је Николај Николаев.