Са доласком пролећа је у Токију званично отворена сезона сакуре или цвата јапанске трешње која је са својим нежним ружичастим цветовима постала симбол Јапана. Овај догађај је обележен и у 138. средњој школи „Проф. Васил Златарски“ у Софији у којој се већ пет година изучавају језик и древна култура Јапана. Бугарски ученици знају да се цват јапанске трешње обележава још од 8. века пре Христа. И данас тај догађај ствара асоцијације на благу тугу пошто нас цветови трешње подсећају на то колико је краткотрајна и пролазна лепота.

Још 2009. године је Софијска 138. школа покренула програм културне размене између Истока и Запада. Данас у школи учи око 1.400 ученика подељених у седам група свака од којих изучава један језик света. Пре него што почну да уче страни језик, деца се упознавају са културом и традицијама одређене земље. Елементи свакодневног живота Јапанаца и њихове културе наишли су на добар пријем међу ученицима те школе. По речима њихових наставника, бугарска деца која изучавају јапански језик разликују се по понашању, али и по изгледу. Малишанима се уметност јапанске анимације (аниме) толико допада да често опонашају фризуре и одећу главних ликова из цртаћа.

У школи, поред јапанског језика, деца савладавају и вештине писања хаику поезије и израде икебане. Највећу заслугу за велико интересовање за јапански језик имају млади наставници који су са великим ентузијазмом сами организовали прославу традиционалног пролећног празника у школи, којој је присуствовао и Његова екселенција Шиничи Јаманака, амбасадор Јапана у Бугарској.

„Око 130 деце тренутно похађа часове јапанског језика,“ каже Магдалена Крстева, директор 138. школе „Проф. Васил Златарски“ у Софији:

„На моју највећу срећу, сви наставници су млади људи, а то ми улива наду да ће се професија учитеља подмладити. Могу рећи да је успостављен присан и здрав однос између ученика и наставника. Заједничким напорима су организовали један диван фестивал јапанске културе. Привлачи их све што је повезано са Јапаном. Сад се ученици припремају за учешће на такмичењу у беседништву. Пре неког времена је наша ученица месец дана гостовала у јапанској породици. Тиме јој се указала јединствена прилика да се изблиза упозна са свакодневним животом својих вршњака у тој далекоисточној земљи. Такмичење је тешко, потребна су вештина говора и умеће задржавања пажње публике. Представници Амбасаде Јапана у Софији и различитих фондација су чести гости наше школе. Наши ученици такође посећују јапанску амбасаду. Тамо имају прилику да виде префињене манире, стичу самопоуздање и са још већим ентузијазмом и упорношћу уче јапански језик у школи.“

Јапанска култура утиче на поглед на свет и међусобне односе ученика који изучавају јапански језик. По речима директорке школе, деца која уче јапански сконцентрисанија су на часовима и показују већу уздржаност у понашању. Гђа Крстева подсећа на једну јапанску изреку која гласи да једино учитељи не морају да се клањају јапанском цару. У Земљи излазећег сунца постоји схватање да цар дугује много тога својим учитељима због чега су они веома поштовани. „Имамо шта да научимо од Јапанаца,“ каже Магдалена Крстева и додаје:

„За мене је Јапан љубав из ране младости. Још у школској клупи сам читала све живо на јапанском језику. Привлачило ме је то што је њихов свакодневни живот потпуно другачији од нашег. Они одишу неким типичним аристократизмом, а поред тога су апсолутни господари својих емоција. Кроз икебану – ову лепоту коју стварају помоћу цвећа, Јапанци показују како можемо живети тражећи хармонију и лепоту у свему што постоји. Ретко ко ће остати равнодушним на леп изглед јапанске жене или префињен начин уређења ентеријера. У тој земљи гаје посебну љубав према детаљима. Одушевљени смо дисциплином и чистоћом коју јапански ђаци одржавају у својим учионицама како би оне биле пријатне. Наставним планом је предвиђено да и наше ученике научимо на то,“ рекла је гђа Крстева.