Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

У завичају Светог Јована Рилског

БНР Новини

Свега два сата возом траје путовање од Софије до града Бобошево, који се налази на обали реке Струма, у подножју планине Влахина. У околини је и село Скрино, где је око 876. године рођен небески заштитник Бугарске Јован Рилски. Тако каже не само локална легенда, него и житије светитеља чији је аутор Патријарх Јевтимије Трновски.

Црква Успења Пресвете Богородице
Прошетавши центром Бобошева
– малог, нешто отрцаног, али ипак пријатног градића – уличицама са дрворедом процвалих воћки стижемо наш први циљ, а то је црква Успења Пресвете Богородице. Мештани кажу да је то један од најимпресивнијих православних храмова из доба националног препорода Бугарске. Изградња тробродне базилике је започела 1851. године, а завршена је 1862. године. Градио ју је чувени мајстор Миленко из села Блатешнице, код Радомира, који је 1847. радио и јужно крило Рилске свете обитељи. Цркву је осликао настављач традиција Самоковске школе иконописа Станислав Доспевски који је дипломирао на Санктпетербуршкој ликовној академији.


Идемо обалом реке, пењући се ишараном јоргованом, божурима и турчинцима Влахином планином
 која је у пролеће нарочито лепа и мирисава. Стаза нас води у предео Крст одакле се отвара диван призор. Ако изаберете десну стазу, која вијуга узбрдо, а означена је белим и црвеним комадићима платна на гранама, попећете се на највиши врх Осоговске планине – Руен (2251 м). Пут није лак, али ће прелепи поглед на оближње планине бити за вас огромна награда. Пут је на тај нетрадиционалан начин означио Љубчо Караџов који ради свесрдно на одржавању светих места у региону. На она, везана за историју Бугарске, ставља православне крстове и бугарску заставу. Налазимо га испред пећине у којој је некада живео испосник Јован Рилски. Од предела Крст до ње стижемо за око 5 минута, лепо уређеном стазом. Љубчо нам прича локално предање о животу светитеља: 


„Пре него што се родио Свети Јован Рилски, његова мајка је видела знамење да ће он постати велики аскета. Још пре него што се роде њихова деца мајке знају да их очекује велика будућност – такви су били Свети Серафим Саровски, Свети Сергиј Радонежски, Свети Антоније. Јован Рилски је одмалена знао да је човек необичног талента. Некада су такве људе називали „бела врана“. Он је био чобан у оближњем селу Вуково. Тамо постоји једно светилиште са три пећине. Као дете је живео у једној од њих.
 Једном док је био са стадом, надошла је Струма. Он се уплашио, јер се баш у том тренутку крава отелила. Није знао шта да ради са кравом и телетом, па и са читавим стадом. Онда је попут пророка Илије на Јордану ударио воду кожухом те се она раздвојила на две стране и прешао са стоком на другу обалу између села Скрино и Вуково. Када су то видели људи су се уплашили и протерали Јована, али му оставили теле. Тада је он дошао у ову пећину и живео у њој хиљаду дана. Затим је отишао у Бобошевски Руенски манастир Светог Димитрија. Некада је то била веома позната света обитељ са атоским монасима. Тамо је и он примио постриг. Касније, у потрази за самоћом, Јован је пустињачки живео у планини Рили, затим у планини Љулин, те се онда вратио у Рилу и провео у пећини око 40 година.“ 

Јован Рилски је познат и својим бројним чудесима, помагао је људима у беди, лечио тешке болести. Средином 30. година Х века основао је Рилску свету обитељ која је данас највеће духовно средиште на бугарском поднебљу.

Руенски манастир Светог Јована Рилског
Руенски манастир који данас носи име Светог Јована Рилског налази се свега неколико метара од пећине. Мештани тврде да је то један од првих бугарских манастира изграђених после покрштења бугарског народа од кнеза Бориса І. Манастир је познат и као старо књижевно средиште где је 1743. године
отворена школа.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Миглена Иванова и архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10