Прва седница 44. сазива Народног собрања, одржана 19. априла, била је необично кратка, протекла је, може се рећи, без елана и неких изненађења. Индиректна потврда тога је то што данашња штампа прилично скромно извештава о том важном унутарполитичком догађају. Ни то што председник Румен Радев није искористио прилику да се обрати посланицима поводом почетка рада новог парламентарног сазива, што је иначе традиција, није привукло пажњу новинара. Никога није импресионирала ни чињеница што је једини лидер партије који није говорио са парламентарне трибине био тај победничке партије на изборима ГЕРБ – Бојко Борисов. Ако не узмемо у обзир све те детаље, морамо ипак рећи да изјаве политичких снага на првој седници новог сазива парламента наговештавају неке важне ствари.

Упркос многобројним разликама у својим политичким програмима све парламентарне снаге су ставиле акценат на то да нова власт преузима функцију у сложеној међународној ситуацији и указале на неопходност од заједничког рада на припреми предстојећег председавања Саветом ЕУ које ће Бугарска преузети у првих шест месеци наредне године.Парламентарне снаге су се сложиле и око неких унутарполитичких питања као што су повећање висине пензија и неопходност од промена у систему здравствене заштите и образовања.

Партија ГЕРБ која је победила на изборима, категорично је потврдила да овога пута намерава да издржи пуни четворогодишњи мандат. Исто тако категорично њен потпредседник Цветан Цветанов је изјавио да нова управљачка гарнитура неће допустити крајње облике национализма. И ГЕРБ, и његов будући коалициони партнер – Коалиција „Уједињени патриоти“, потврдили су оно што је договорено на њиховим досадашњим разговорима о састављању нове владе, али су то учинили прилично шематски што је знак да између њих још увек има неких нерашчишћених ствари. Копредседник „Уједињених патриота" Валери Симеонов је као приоритет истакао недопуштање пријема избеглица у земљи као и неодложну депортацију лица која су на бугарску територију ушла илегално, док ова тема није присуствовала у изјави Цветанова. Симеонов је потврдио и став „Уједињених патриота" против увођења већинског изборног система, а то показује да се по том питању потпуно разилазе у мишљењу са будућим коалиционим партнером ГЕРБ-ом.

Лидер Бугарске социјалистичке партије (БСП) Корнелија Нинова је изјавила да ће лева коалиција „БСП за Бугарску" бити опозиција и алтернатива ГЕРБ-у, али је истовремено обећала да ће подржавати успешно вођење послова бугарског председавања Саветом ЕУ догодине. Тиме је Нинова индиректно поручила како до средине 2018. левица неће радити на смени владе.

Лидер Покрета за права и слободе (ДПС) Мустафа Карадаји је позвао Бугарску да се отараси тешког политичког наслеђа разједињења и мржње и усмери на стварање већине на основу подељених вредности. Тиме он наговештава спремност ДПС да сарађује са новим управљачима. Истовремено је међутим Карадаји категорично иступио против намера ГЕРБ-а за усвајање измена изборних закона, којима би се увео већински изборни систем.

Лидер најмање парламентарне партије „Воља“ Веселин Марешки поручио је новим управљачима да буду ефикаснији од свих досадашњих и на тај начин је такође сугерисао своју подршку.

Политичке најаве парламентарних снага на првој седници парламента у крајњој линији показују да ће бар у наредних годину и по дана у Бугарској управљати десноцентристичка влада која ће рачунати на плутајућу подршку у Народном собрању. По којим ће се питањима парламентарне партије и коалиције слагати, како ће се то практично остваривати и по коју цену ће бити склоне на сарадњу, можемо нагађати тек када коалициона влада буде изабрана у парламенту. Мандат за састављање нове владе председник ће уручити лидеру партије ГЕРБ Бојку Борисову наредне недеље.

Превод: Ана Андрејева