„У данашњем динамичном свету тражимо нове облике комуникације са публиком, обогаћујемо своје идеје, налазимо интересантне путеве за једињење са другим уметностима“ – каже млада виолончелисткиња Габријела Калојанова. Она је члан камерног ансамбла „Силуете“ у коме свирају млади музичари, бивши студенти из класе камерне музике проф. Венцеслава Николова. „Контрасти“ – деби пројекат ансамбла је промовисан 2014. г. уз подршку Националног фонда „Култура” при Министарству културе.

Ево шта је рекла Габријела:

„Добили смо стипендију Међународне летње  академије у Аустрији али смо пре тога морали да изаберемо име ансамбла, био је то обавезан услов за учешће у Академији. Допао нам се назив „Силуете“ – по имену једног дела проф. Васила Казанџијева. Пре тога, још као студенти смо свирали заједно. Од пет година радимо на заједничким пројектима. Циклус од три концерта, које приређујемо, планирали смо у сарадњи са тимом „Сити Марк Арт Центра“. Први пројекат смо назвали – „Силуете“ и проф. Николов“. Изабрали смо дела омиљена публици која се обично изводе на бис. Тако смо и насловили програм – „На бис“. У ансамблу „Силуете“свирају такође Лилија Жекова – клавир и Кристијан Калојанов – кларинет. Инструментални састав ансамбла није уобичајен што сужава могућности за избор репертоара. Кристијан је тај који ради адаптације музичких дела за наш ансамбл. У мају ћемо одржати трећи из серије концерата, којом приликом ће наш професор Венцеслав Николов одсвирати фрагменте Свита за соло виолончело Јохана Себастијана Баха. Публика ће имати могућност да на самом концерту "наручи" музику, наиме она ће одабрати које фрагменте да чује. Проф. Николов је такве концерте држао у Италији и каже да је за њих било велико интересовање.“

О концерту „Од Амадеуса – лично“, одржаном 22. априла, прича Калина Митева.

„За наслов „Од Амадеуса – лично“ смо се определили зато што покушавамо да ближе прикажемо личност Моцарта. Сви познају музику генијалног композитора. Међутим уврежена представа се не поклапа увек са живом реалном личношћу Моцарта, која се, по нашем мишљењу, у великој мери огледа у његовим писмима. Направили смо избор његових писама, упућених његовом оцу, сестри и супрузи током година. Она обухватају различите периоде из његовог живота. Публика је имала прилике да  упозна његов смисао за хумор који долази до изражаја не само у музичким делима, него и у шалама садржаним у писмима сестри и оцу. Писма је читао Петромил Денев, талентовани глумац, који ради у луткарском позоришту, а истовремено студира и режију. Извели смо два клавирска квартета и три ноктурна – посебно обрађене за наш ансамбл. Било је то смело решење, јер у класичном саставу квартета на месту нашег кларинета је виола. Идеју да интерпретирамо ова дела дао нам је Хато Беарле – виолиста „Албан Берг квартета“. Мислим да се публици ово извођење допало. Завршићу исечком из једном Моцартовог писма: „Најсрећнији сам када компонујем, то је једина моја радост и једина моја пасија. Не могу да напишем поему, јер нисам песник, не умем да састављам стихове у којима би се појављивала час светлост, а час сенка. Нисам сликар, а исто тако не умем да се изражавам помоћу гестова и пантомиме, нисам плесач. Али могу да изражавам себе помоћу звукова, ја сам музичар.“