Читави друштвени живот се одвијао под ведрим небом – на пространом форуму опкољеном колонадама, људи су на том месту трговали храном и вредним предметима, ћаскали су са пријатељима или пак су упућивали претње својим непријатељима, молили су се боговима и читали текстове исклесане на каменим плочама како би сазнали најновије вести. Живот у Филипополу се, како су тада звали данашњи град Пловдив, ни по чему није разликовао од оног у провинцијама Римског царства. Све до напада варвара, читава четири века је град који је 46. године пре Христа потпао под римску власт цветао. У том периоду су саграђени многи објекти који данас представљају драгоцена налазишта за археологе и највеће атракције за туристе.
„Пловдив је највећи антички град на територији Бугарске и највећи град у римској провинцији Тракија, прича археолог Елена Кесјакова из Пловдива. – Он је метропола са невероватно богатом културом, а поред тога је најблиставији, најлепши град на обали реке Хебар, забележили су писци из оног доба. С обзиром на то да је био главни град древне Тракије у њему су биле најбитније друштвене зграде и објекти: централни трг, стадион, позориште, античка синагога, епископска базилика, инжењерска постројења. А то је показивало и доказивало да је Филипопол за Трачане најважнији град као што је Атина битна за Грчку, а Рим за Римско царство.“
Али је ипак форум као трговински и административни центар био најбитнији део града. Форум који је саграђен у облику правоугаоника био је дужине 143 метра и ширине 136 метара.
„Форум је био средиште политичког, привредног, културног, верског и уопште читавог градског ритама живота, а представљао је комплекс зграда које су задовољавале све потребе грађана, објашњава археолог Кесјакова. – На отвореном простору су пронађени остаци храма, библиотеке, булеутериона (већнице), који је касније преуређен у одеон (мање покривено позориште), а исто тако и екседре (трибине) са које су се политички и верски лидери обраћали народу. Осим тога је форум био окружен радњама – било их је више од 70, што сведочи о активној трговинској делатности.“
У ствари, форум је био средиште јавног живота још пре него што је Филипопол постао римски град. Град је изграђен у хеленистичном стилу са перпендикуларним улицама, а на тргу су трговци размењивали зрневље, дрва и мед за фино керамичко и бронзано посуђе увезено из Италије. Али су Римљани изнова изградили форум у дорском реду који је касније цар Хадријан заменио архитектуром у којој доминира мермер богато украшен коринтским капителима. На северној страни су биле јавне зграде и царске статуе. И без обзира на то што се Филипопол у том периоду могао упоредити по богатству и лепоти са највећим градовима царства, Хуни и Готи су га срушили и уништили у петом веку, тако да су прекрасни споменици из римског доба били прекривени дебелим слојем земље. Тек у 20. веку, за време изградње данашњег Пловдива, почели су да „излазе“ архитектонски споменици из римског доба. Нажалост, добар део некадашњег античког форума се налази испод нових зграда, али је други део њега, заједно са обновљеним колонама и остацима одеона, изложен.
„Кад човек пролази крај таквих споменика, посебно ако су обновљени и социјализовани, као што је случај са позориштем и стадионом, увек се осећа поносним, зато што је наследник древне културе. Зато се и боримо за очување тих споменика, пошто су они наш понос. А у закључку ћу цитирати једну изреку: ко се не сећа своје прошлости, нема будућности,“ рекла је Елена Кесјакова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: oldplovdiv.com
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..