Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Национална школа фолклорних уметности у Широкој лаци 45 година следи своју мисију неговања и чувања традиционалног народног стваралаштва

БНР Новини
Фотографија: nufi-bg.com

Национална школа фолклорних уметности у селу Широка лака је школска установа са стручном наставом где талентовани мали Бугари стичу знања и вештине везане за  народну музичку и плесну уметност.



Обука траје 5 година, а свршени ђаци имају пролазност на свим факултетима друштвеног смера, мада се већина уписује на неку високу музичку школу и бави се професионално певањем, свирањем или плесом. Поред уже стручних предмета које изучавају, ученици учествују у школским уметничким саставима: хору и оркестру народних песама и игара, групама изворног фолклора и камерним саставима. На тај начин стичу драгоцена искуства у интерпретацији и уиграности у ансамблу, припремају се за диригенте, кореографе, ауторе музике и плесних представа.

Снимка
Солистички наступи певача и инструменталиста музичке школе у Широкој лаци високо су оцењени на бројним такмичењима која носе име прослављених извођача народне музике. Међу њима су такмичења певача „Радка Кушлева“, „Калинка Влчева“, „Јовчо Караиванов“, тамбураша – „Руско Стефанов“, ћеманџија – „Јанко Петров“ и др. 2004. г. репрезентативни хор школе постао је добитник прве награде са такмичења „Свет музике“ у туристичком центру „Албена“ на северном бугарском приморју као и Сребрног делфина са међународног такмичења у тосканском граду Фивицану – Италија.

Снимка
Успешну светску каријеру имају бивши ученици школе: кавалиста Недјалко Недјалков, гајдаш Васил Бебелеков, композитор и ћеманџија Георги Андрејев, певачице Донка Колева и Нели Андрејева, тамбураш Валери Димчев и многи други.

О специфичностима наставног модела током свих тих 45 година откако је утемељена Национална уметничка фолклорна школа у Широкој лаци директорка школе Стојанка Тенова каже:

СнимкаУ далекој 1971.г., 1. септембра, основана је Средња музичка школа за народне свираче и певаче у Широкој лаци са мисијом да чува, негује и промовише бугарске народне песме и игре. Морам поменути допринос првог директора школе – проф. Константина Шопова иљуде који су заслужни за утемељење ове школе. То су учитељ из села Гела Манол Радичев и директор Шумског газдинства који је пружио смештај првим ученицима. Деца која су се уписала у први разред средње школе нису имала ни посебну зграду за обуку, али је током тих 45 година љубав према народној музици одолела свим препрекама, а и многи млади су сазнали о могућности да се школују у Широкој лаци, па су дошли да уче овде. Лично ја сам срећна што више од 30 година радим у овој школи. 1985. запослила сам се овде као учитељица, а десет година касније постала сам и директор. Сада су моје колеге неки од бивших ученика средње школе: Соња Балабанова, Штиљон Неделчев, Стефка Гајдева и др. Двојица врсних гајдаша из Родопа били су такође учитељи овде Дафо Трендафилов и Михаил Калфов. 7. маја концертом ћемо обележити 100-годишњицу рођења Михаила Калфова. 29. априла у сали Средње музичке школе је концерт бивших ученика школе – певача и инструменталиста - којим се свечано обележава 45. годишњица оснивања школе. Поносни смо што наша талентована деца настављају традицију и не заборављају где је почео њихов професионални развој.“

Снимка

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: nufi-bg.com


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20