Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Репрезентативни дувачки оркестар гарде Војске Бугарске – традиције и савременост

БНР Новини
Фотографија: Вјара Јовева

Указом кнеза Александра Батенберга од 1890. године се 6. мај обележава као Дан храбрости и празник Војске Бугарске. После прекида од скоро пет деценија 1993. године је празник поново установљен. Овај датум је посебно важан за музичаре из Репрезентативног дувачког оркестра гарде Војске Бугарске са диригентом мајором Радијем Радевим. Састав је део Националне гарде и испуњава све функције везане за Протокол. Његов традиционални, ђурђевдански концерт уживо преносе сви програми Бугарске националне телевизије.








„Историја оркестра је веома занимљива, пуна преокрета и бројних промена, прича мајор Радев. – Оснивање оркестра гарде је повезано са првим дувачким оркестром у Бугарској у чијем је саставу било 20 чешких музичара које је прва бугарска влада ангажовала одмах после Ослобођења од Турака. 26. априла су они допутовали у град Велико Трново где су одржали свој први променадни дефиле. Године 1892. је оркестар премештен у Софију и где је постао део Коњичког пука, у саставу гарде. Први диригент оркестра је Чех Јозеф Хохола. Битно је поменути да су дуго времена на челу оркестра били Чеси. Изузетак чини Емануил Манолов који је 1895. године постао капел-мајстор у Пловдиву. Први Бугарин који је именован за капел-мајстора оркестра гарде Војске Бугарске јесте маестро Георги Атанасов, аутор прве бугарске симфоније. Захваљујући њему се појављују и друга бугарска имена међу диригентима војних оркестара. Већина њих је своје музичко образовање завршила у земљама западне Европе – у Немачкој, Аустрији, Чешкој републици. У саставу војног је био и симфонијски оркестар, али 1936. године донета је одлука о његовом одвајању. Тако је 1937. године основана Софијска филхармонија. Ако треба да резимирамо, војни дувачки оркестри су први професионални састави код нас који су први извели дела бугарских композитора који су стварали у то време. Није тајна да су диригенти војних оркестара главни иницијатори за оснивање Савеза бугарских композитора. Они су међу утемељивачима музичког образовања у Бугарској.


„1944. године, кад је власт смењена, смањен је и број чланова оркестра гарде, а музичари су премештени у град Брезник. У то време је диригент састава био Никола Цонев, једно од највећих имена у тој области, који је своје образовање завршио у Немачкој. Ценов важи за једног од најбољих оркестратора те специфичне врсте музике. 1951. године је у Софији формиран нови Централни дувачки оркестар Бугарске народне армије. У његов састав су укључени млађи музичари из претходног оркестра. Дуго времена су они носили обичне униформе, а не оне гарде. 2001. године је оркестар добио садашњи статус и име. Али без обзира на све те промене он је све време испуњавао функције везане за Државни протокол. Последњих година су музичари из оркестра гарде одржали бројне турнеје. Традиционално наступамо у Немачкој где оркестар ужива поштовање публике. Године 2009. позвали нас су у Петербург, гостовали смо и заједници бугарских Јевреја у Израелу и т.д.“


Која дела по традицији звуче 6. маја – опет слушамо мајора Радија Радева:

„Репертоар војних оркестара који се изводи на тај празник је строго утврђен. Маршеви су повезани са нашом војном историјом. Неки су написани за време Балканских ратова, Првог и Другог светског рата. „Весео у боју“, „Велик је наш војник“, „Бдинци“, „Булаир“, „Ми ћемо победити“ – све су то певљиве корачнице које су припадници армије изводили док су марширали. За стварање неких маршева везане су занимљиве приче. Рецимо 1920. г. у Враци су први пут обележени Дани истакнутог бугарског револуционара и песника Христа Ботева. Тим поводом је капел-мајстору Георгију Безлову наређено да напише пригодни марш. Он је одбио рекавши да се музика не може компоновати по налогу, али је због тога на три дана приведен у касарнски затвор где је имао довољно времена да испуни наређење. Други један случај који доказује како добра музика не зна за границе је стварање марша „Тројанци“. То се догодило за време Првог светског рата, 1917. г., за време окршаја код Дојрана. Камен Луков, најпродуктивнији домаћи аутор музике за дувачки оркестар, учествовао је у рату као капел-мајстор 34. пешадијског Тројанског пука. Он је написао марш за време борби код Дојрана, а оркестар га је одсвирао. Чим је чула корачницу, противничка страна је обуставила напад. Следећег дана када је оркестар почео свирати "Тројанце" ситуација се поновила. Из енглеског и француског табора су стигли парламентарци са молбом да добију ноте ове корачнице. Бугари су представницима туђе војске дали ноте, а овај случај само доказује квалитет бугарске војне музике.

„Оркестар, којим руководим, изводи дела свих жанрова – класику, џез, рок, каже мајор Ради Радев. – Последњих година имамо заједничке пројекте са Дечјим хором БНР, са певачима Еделином Каневом, Орлином Горановим, Маргаритом Храновом, Орлином Павловим, Василом Петровим.“

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива и armymedia.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

"Створен за мене" – нова песма Елије Тодорове

"Створен за мене" наслов је трећег ауторског сингла младе и талентоване певачице Елије Тодорове, која каже да је ово најдинамичнија песма на њеном репертоару. Претходна два пројекта – " Облак " и " Малине ", су јој донела популарност као соло..

објављено 5.7.24. 10.41

Летње вечери у Софији постају још романтичније – почиње A to JazZ

Данас почиње један од најишчекиванијих музичких догађаја у летњој Софији. Фестивал A to JazZ ће 13. годину заредом претворити Јужни парк у подељену, креативну и еколошки прихватљиву урбану културну сцену . Љубитеље музике у главном граду..

објављено 4.7.24. 10.05

„Мирише на море“ – вечити бугарски хит у новом руху

Крајем јуна, када све „мирише” на море, екипа састављена од различитих генерација оживела је у новој верзији истоимени хит из не тако далеке прошлости – „Мирише на море”. Крајем прошле године Калина Баткова, позната под уметничким именом K.LINA и..

објављено 2.7.24. 10.50