Трачко светилиште код хисарског села Старо Железаре, јужна Бугарска, тоне у забораву. О томе труби на сва звона грађанско удружење које је формирано у циљу да спасе од пропасти овај вредни археолошки проналазак. На њихову иницијативу је у Софији приређена изложба на којој су приказане фотографије којим је обухваћен период од дана када је он откривен 2004. године до данас. Зашто су организатори изложбу назвали „Прогнани дух Трачана“ испричала нам је адвокат Александра Делова, један од оснивача Фондације „Спасимо кромлех у селу Старо Железаре.“
„Идеја се родила 2014. године. Са већином људи у Фондацији се знамо од раније, а сви се занимамо за заштиту мегалитских споменика у Бугарској, као и за питања везана за археологију. Сасвим случајно смо наишли на фотографије настале приликом ископавања овог занимљивог археолошког објекта. Његов проналазач, истакнути археолог др Георги Китов, описује кромлех као споменик који је служио за посматрање и проучавање небеских тела. Кромлех код села Старо Железаре представља камени круг начињен од 22 стојећа камена који су поређани један поред другог у кривуљи. Дужина кружнице му је 21 метар, а пречник износи 7 метара. Са јужне стране је поређано ниско камење – први је висине од 90 центиметара, а остали су 120, 160, 180, 230, 280 центиметара. На четири стране круга налазе се каменови исте висине којим су означени правци света – исток, запад, север и југ. Занимљиво је поменути да на Балкану нема другог таквог објекта, мислим на кромлех покривен хумком из доба Трачана. Ово је велика загонетка, а наиме, зашто су још Трачани одлучили да тај објекат сакрију на тај начин. Научници сматрају да је кромлех саграђен 3-4. хиљадулећа пре Христа. У Украјини је пронађен сличан кромлех који је што се величине тиче упола мањи него тај у Старом Железару.“
Археолошки проналазак је још пре 13 година имао све могуће претпоставке да постане научна сензација, али се ништа слично није догодило, чак напротив – споменик се систематски руши. Без обзира на огромну жељу грађанске организације да спасе од пропасти овај споменик и на средства прикупљена током неколико кампања кромлеху у селу Старо Железаре прети потпуно уништење. Одговор на три писма послата надлежним институцијама, које би могле да омогуће даље истраживање, рестаурацију и конзервацију мегалитског споменика, није стигао. Изложба „Прогнани дух Трачана“ је подстакла покретање друштвене расправе о судбини археолошког наслеђа Бугарске. „Пример из села Старо Железаре је парадоксалан случај пошто има добровољаца који желе да властитим напорима и трудом спасу један споменик, али је то изгледа немогуће,“ каже археолог проф. Дијана Гергова. Према њој, грађанско удружење је коректив за решавање нагомиланих проблема у земљи.
„У томе је парадокс пошто ми никад нисмо тражили новац од државе, сами смо решили многа правна питања, једино треба да се заврши истраживање и да се покрене један пројекат заштите споменика,“ објашњава адвокат Александра Делова и додаје:
„У нашем случају је прошло 13 година од проналаска хумке. Није да се нису потрудили око њене заштите, али је све било привремено. Археолошки проналасци су на почетку били прекривени даскама и најлоном које су киша и ветар брзо однели. Након тога је споменик препуштен на милост времену. Земља се дуго склизала на пронађено камење. Ово место је сад обрасло коровом и шипражјем. Види се само један велики камен. То што тражимо од државних институција је да нам дозволе да наставимо са ископавањима, а исто тако и да поставимо заштитни заслон. Терен је иначе приватна имовина, али смо ми нашли власнике и добили документе уз прибављено одобрење власника, тако да можемо да наставимо са радовима у селу Старо Железаре,“ рекла је гђа Александра Делова.
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..