Нова влада Бугарске је најавила повећање трошкова као што су минималне пензије и зараде, а исто тако и плате просветарима. Други јавни трошкови међу којима и они за одбрану такође ће порасти. Велика разлика између различитих врста трошкова јесте у томе да ли су они планирани или не и наравно, да ли су уопште предвиђени Буџетом за 2017. годину, рекла је за Радио Бугарска економиста са Института за тржишну економију Десислава Николова:
„Трошкови за одбрану и набавку одбрамбене технике и опреме, на пример, предвиђени су буџетом. То су дугорочни трошкови тако да се код њих не очекују нека изненађења или ризици за буџет. Проблем је са непредвиђеним трошковима, а у њих спадају озбиљни трошкови везани за минималну пензију и плате наставника. Питање је како ће се финансирати сви ти додатни трошкови. Тренутно се радујемо доброј економској ситуацији. Након дугог периода дефлације у Бугарску се поново вратила инфлација што је свакако добра вест за буџет пошто је она ослонац пореских прихода. Та ситуација, у неку руку, ублажава ризике од повећања трошкова, али питање је какви ће бити дугорочни ефекти одлука јер овде није реч о једнократним трошковима већ о обавези која ће остати на снази и у 2018. години.“
Према Десислави Николовој, огромни ризик за буџет је питање кад ће се окренути економски циклус јер би један економски пад био једнак наглом паду пореских прихода. Паралелно с тим неће бити икакве могућности укидања одлуке о повећању пензија и плата јер би то значило политичко самоубиство за партију која донесе сличну одлуку.
„Ово нису непосредни ризици за буџет, али су присутни у средњорочном и дугорочном плану, а посебно ако обећано повећање минималних пензија доведе до корекције и осталих пензија како би се остварила једна релативна правда у том систему. Ако се и остале пензије не повећају, закуцаћемо ексер у сандук пензијског система јер ће то значити да без обзира на то колико је дуго неко уплаћивао доприносе, пензије ће у крају крајева бити готово па једнаке.“
По речима Десиславе Николове, кад-тад ће се на владу извршити притисак за паралелно повећање пензија што подразумева додатне трошкове.
„Пропустили смо једну сјајну могућност коју нам је пружила добра економска ситуација у Европи. А могли смо да мало средимо двориште, да решимо проблеме са јавним трошковима, па да напокон завршимо са дефицитима, јер смо прошлу годину завршили са вишком прихода, али је за ову годину поново планиран дефицит. Сада су времена добра и имамо избалансиран буџет и буџетски вишак. То треба да искористимо као пуфер кад нам привреда крене силазном путањом, што је неизбежно. Кад се то догоди постоји реална могућност да буџет земље падне у кризу. Тада ћемо као последица тога имати озбиљне нивое дефицита.“
Према Николовој, политика обрачуна минималне зараде у земљи треба да се у потпуности промени. Плата се не сме повећавати административно. „Плата се не увећава чаробним штапићем. Њен раст подстиче повећана производња и инвестиције. Ако влада жели да помогне да се плате повећају, онда мора да ради на постизању боље пословне климе, те да се нада да ће добри инвеститори одлучити да у Бугарској послују у дугорочном плану,“ рекла је у закључку Николова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..