Веома привлачна за излете и суботње-недељни одмор је планина у пролеће. Чак и да нисмо је посетили, у мислима видимо њену лепоту, зеленило дрвећа, пољане преплављене цвећем и чујемо весели цвркут птица. Само снежни бели шешири на највишим врховима нас подсећају да се зима још увек крије тамо. Пролећно време у планини је превртљиво, пуно неочекиваних промена, а као резултат из прегледа вести сазнајемо о бројним трагичним инцидентима са за то неприпремљеним туристима.

„Планинарење је искуство које се стиче постепено. Није добро да се човек нагло баца у непознато. Циљ је да ужива у чаролијама природе, а не да се упушта у непознато, изложен непредвиђеним ризицима“ – каже планински водич и спасилац Жељазко Мечков: „Ја покушавам да откријем и оценим лепоту сваке планине коју посећујем. Волим осећај спокоја, пуности живота, независно да ли сам тамо ради задовољства, да ли истражујем нову маршруту или једноставно шетам неком стазом. Најчешће у пролеће, омађијани топлином сунца, људи потцењују планину. Чим нема снега, онда је зима отишла, мисле они. Међутим, до лета је далеко, температура у планини често пада испод нуле. А најопаснији су они делови где се снег још увек задржао, што ствара опасност од клижења. Пролећне температурне разлике су типичне у овој сезони и то посебно када прелазите са виших у ниже делове планине или обрнуто, услови су веома променљиви. Киша пада нагло и неочекивано, а на великој висини могуће су и падавине снега. Такве промене често пута вас доводе у заблуду када се опремате за излет. Људи су обично нестрпљиви, очекују да се лепо проведу у једној пријатељски расположеној планини, какву је памте од прошлог лета. Крећу неприпремљени и остају изненађени да је терен којим се крећу различитији од оног из њихових летњих успомена.“

Према планинском водичу у планини човек се учи стрпљењу. Учи се да не креће непромишљено у непознато. Ако не зна којом стазом да крене, боље је да седне и да размисли. Време може да му наговести да ли је дошао тренутак да настави напред или да сачека повољније услове. 

Ево шта још каже Жељазко Мечков о планини у пролеће:

„Најчешће саветујем људима да не мењају зимску туристичку опрему за летњу. Нека увек носе у ранцу дебелу одећу, а ципеле да су водоотпорне са ђоном који спречава клизање. Добра опрема и добро познавање терена су од велике користи, али не можемо увек да унапред знамо маршруту. Због тога треба да се добро сналазите са мапама и компасом. Много пре него што кренете треба да сте припремили своју маршруту, да израчунате време. Ништа мање значајно је и да знате каква је временска прогноза. Препоручујем да устанете и кренете рано, како бисте имали довољно времена да реагујете у ванредним околностима. Ако је туристу потребна помоћ, спасиоци ће га тако једноставније достићи. Сваки човек који иде у планину треба да са собом понесе мапу и компас, топлу одећу и резервне ципеле. Чак и лети не сме заборављати на рукавице, шешир, још један пар чарапа, исто као и на фењер, џепни нож, нешто за паљење ватре, ако буде потребно. Данас су веома важне и батерије за мобилне телефоне и камере. Када је сигнал слаб или си без домета, батерија се брзо празне. А у планини телефон је наша веза са светом и начин да тражиш помоћ. Иначе, што се моје професије тиче, могу рећи да планински водич и спасилац може да буде само онај који носи планину у свом срцу. Ако се тамо осећаш као код куће, мочићеш да помогнеш човеку у беди у тој твојој кући.“