Да будеш пионир са нестандардним идејама код нас је можда више препрека, него ли предност, нарочито с обзиром на помало окорели образовни систем у Бугарској. У великим градским школама иновације најчешће долазе споља, у облику пројеката, семинара и такмичења, ваншколских активности. Мала основна школа у селу Сејдол, у области Разград, надмашује оквире и стандарде домаћег образовања. Рад са децом овде је пример како са више сналажљивости и оданости професији можемо превазићи знатан део проблема у тој сфери, а удобној бази и одличним условима могу да завиде многе европске школе које не знају шта је то опстати упркос оскудном буџету.

Заслужан за добро васпитање и велико интересовање деце из Сејдола за новим знањима је директор школе Динко Христов. Он је већ 30 година свог живота посветио тешкој и племенитој професији учитеља. Школа која је током година у неколико наврата затварана и отварана, данас је афирмисани нетрадиционални образовни центар. Обука ученика је тесно повезана са сталним истраживачким радом, а настава се изводи на атрактиван начин,  пропраћена бројним уметничким задацима у сфери екологије, биологије, астрономије, упознавања локалне и историје и културе итд.

Пуну палету наставног програма у Сејдолској школи „Виделина“ представља њен директор Динко Христов:

„Смем тврдити да је то једина нестандардна школа у Бугарској. Таквом је чине људи који раде овде. Све што имамо резултат је упорности педагога и њихових идеја. Ја сам директор већ 30 година и увек сам покушавао да у наставни процес уградим све што је у земљи – археологију, минералогију, све што је на земљи – начин живота, културу, живу природу, уметност, етнографију, занате, па чак и све што је изнад земље, високо у небу – мислим на опсерваторију. Створени су услови да ученике Сејдола располажу најзанимљивијим школским експонатима којих се могу дотаћи, које могу да размотре и користе за време лекција. На тај начин настојимо да проширимо њихов поглед на свет. Неке моје колеге овде се шале да посета нашој школи обогаћује сваког, као да се упознао са знаменитостима целог региона. Зоолошки врт са локалним животињама, музеј минерала, ликовна галерија, етнографска поставка – имамо све у наставном комплексу. Годинама сам пажљиво градио те колекције и урадио све да их очувам.“

„Увек сам био нестандардан човек и учитељ“ – признаје директор различитије школе. Он нас уводи у једну салу, где су приказани ловачки трофеји дивљих животиња. Занимљиво је де је све од пластике и вештачких материја. Динко Христов се односи хумано према животињама, не би убијао никога, а преноси то своје убеђење и ученицима.

„Једини циљ нам је да формирамо комплексне личности, кадре да се реализују и да опстану у животу. Јасно је да онај који поседује квалитете да постане научник – постаће, ко жели да буде сточар - биће, тј. свако ће пронаћи своје место под сунцем. Међутим, свако, на један или други начин, треба да може да ради, да буде савестан, да се озбиљно односи према професији и да поштује рад осталих. Ако смо успели да то пренесемо деци, онда смо обавили наш посао и створили добре људе, што смо током времена доказали.“

У школи је отворена и лончарска радионица, којом се директор веома поноси. Приређена је за децу која испољавају интересовање за тај занат.

„Људи свугде радо прихватају предмете које израђују ученици, што нас је навело на идеју о професионалном разреду при основној школи, после 7. разреда. Добри резултати нису закаснели, али прво треба инспирисати ђаке и колеге за рад. Формула успеха се крије у упорном и неуморном раду. Када колектив види да се ради озбиљно, долази и ентузијазам. Нико не остаје равнодушан и свесрдно доприноси нашој заједничкој ствари – а то је образовање. Рад у школи даје смисао нашим данима.“