Недавно је одржана промоција књиге „Бивши људи према класификацији Службе државне безбедности”, а само за 7 дана њен први тираж је распродат.

Изразом „бивши људи” жигосани су индустријалци, духовници, војна лица, политичари, интелектуалци – личности које су допринеле развоју Бугарске пре преврата од 9. септембра 1944. године. Комунисти су након национализације 1947. године позајмили терминологију од стаљинистичке тајне службе НКВД. „Бившим људима” називали су луде који су сменом власти изгубили свој социјални и друштвени статус. На више од 500 страница аутори књиге проф. Вили Лилков и Христо Христов причају о димензијама и облицима репресалија којима су били подвргнути најспособнији и најобразованији Бугари, као и они који су имали највише врлина. И мада су они успешно изоловани од друштва, тоталитарна власт није успела да сломи њихов дух.

„Репресалије против „бивших људи” трају до 10. новембра 1989. године путем принудног исељавања, слања у логоре, изрицања разноразних санкција и казни. Међутим, правосуђе Бугарске комунистичке партије  је политичко а не објективно – прича Христо Христов. – Наравно, репресалије се преносе и на њихове синове и ћерке помоћу тзв. оперативног праћења – без обзира на то да ли су они већ запослени или конкуришу за упис на неку високошколску установу, а многима од њих је настављање школовања забрањено. У ствари, невидљиве репресалије Службе државне безбедности нису престале током целог тоталитарног режима – тј. скоро пола века. И пошто су партији увек били потребни непријатељи, она те тзв. „бивше људе” претвара у свој главни непријатељ. ”

И данас у Бугарској агенти Службе државне безбедности заузимају министарске положаје, изабрани су за народне посланике, постављени су за саветнике председника државе. Зато логично је питање да ли и данас постоје „бивши људи” – људи за које нека врата заувек остају затворена, људи који су маргинализовани и понижени, они који су априори непотребни новом „систему”?

„Нажалост, тако је и тих људи и данас има – категоричан је Христо Христов. – Не само тзв. „бивши људи” и њихови наследници него све жртве комунизма су веома брзо потиснуте на периферију друштва. И сви ми сносимо одговорност за то што немамо памћење за тоталитарну прошлост,  за тај „организовани процес заборава” – како га назива проф. Евелина Келбечева. Последњих неколико година откако је Русија окупирала Крим, видимо колико се лако могу понављати грешке из блиске историје – каже још Христо Христов. – Због тога је важно да млада генерација зна истину о тоталитарном периоду, посебно када се вешто прогуравају митови типа како смо тада лепо живели и када се користе методе за испирање мозга преко интернета и медија. И ако друштво и млади људи не знају која је цена слободе, ова се слобода веома лако може изгубити. ”

„Бивши људи према класификацији Службе државне безбедности” је књига коју би било добро да има свака породица да би једном заувек неки старији људи престали да причају измишљене приче о „удобном” и „мирном” животу за време „социјализма”, као и да би најзад млади људи сазнали о зверствима која је починио комунистички режим. И да остану на висини своје мисије – да очувају слободу.

Превод: Албена Џерманова