Последњи Самит НАТО у Бриселу трајао је шест сати и на њему су без претходног разматрања донете одлуке око којих су се договориле све чланице Алијансе. Бугарска је свој став у вези с тим решењима изнела недељу дана пре Самита у разговорима министра спољних послова Екатерине Захаријеве и министра Красимира Каракачанова са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, као и на седници Војног комитета НАТО којој је присуствовао начелник одбране генерал-лајтнант Андреј Боцев. Главна одлука са самита била је да се војни буџети земаља чланица НАТО пакта постепено повећају до 2% БДП-а. Такву обавезу је Софија, у ствари, одавно преузела са намером да петина предвиђених средстава оде на модернизацију оружаних снага Бугарске. Занимљиво је поменути да је на сам дан самита између председника земље и премијера избио спор у вези с тим како заправо треба управљати средствима намењеним модернизацији војске – да ли да она буду коришћена за куповину новог ловачког авиона, на чему инсистира шеф државе, или за наоружање копнене војске, каква је била идеја председника владе. Ово питање ће се изгледа тек разматрати што неће утицати на већ потврђену обавезу за војни буџет од 2%. 2016. године је Бугарка за одбрану издвојила око 1,3% БДП-а у односу на 1,26% у 2015, а за 2017. је предвиђено да се у те сврхе издвоји 1,63% БДП-а. Раст у последње три године показује да је 2% за војни буџет тежак, али не и неизводљив задатак.
Бугарска подржава и одлуку да се НАТО снаге придруже коалицији против „Исламске државе.“ На то су мислили и бугарски министри када су се у разговорима са генералним секретаром НАТО одржаних пре недељу дана заложили за веће ангажовање Алијансе у борби против тероризма. На седници Војног комитета НАТО генерал Боцев се сложио са препоруком да Алијанса пружи већу подршку Ираку и осталим земљама које се боре против те терористичке организације. Уочи Самита у Бриселу је председник Радев резимирао да је јачање улоге НАТО у борби против тероризма гарантија за смањење миграционих токова што ће бити од великог значаја за Бугарску. Према председнику Радеву је од посебне важности да НАТО подржи земље Блиског истока у њиховим напорима против тероризма.
Бугарска подржава и одлуку о стварању центра за размену информација у циљу сузбијања тероризма. У том контексту можемо рећи да након последњег Самита НАТО Софија није суочена са питањем да ли да спроводи одлуке донете на њему него како да их најадекватније примени.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Посланици су данас по девети пут покушали да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, како би законодавно тело Бугарске могло да започне са радом. Предложена су четири кандидата – Атанас Атанасов из коалиције „Настављамо промену –..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права..
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у..