Брљак је птица певачица која je широко распрострањена у нашој земљи, а то је и разлог зашто је по њој назван клуб биолога и љубитеља природе – Студентски клуб за образовање и развој са еколошким центром (у скраћеници на бугарском – С.К.О.Р.Е.Ц. шта у преводу значи брљак). Идеја клуба је била да једну од факултетских лабораторија студенти биологије претворе у своје место на универзитету где могу да држе мале животињске врсте.

Клуб има много циљева у чијој су основи истраживање понашања и односа између појединих животињских врста. Студенти су животиње почели прикупљати пре 9 година, а прве примерке су донели од куће. Сад је број животиња достигао 50, а у ову бројку нису укључене рибе од којих има највише врста. Стално расте број студената који посећују клуб и помажу у узгоју и истраживању различитих врста животиња. Чак и њихове колеге које су своје школовање наставиле у иностранству и даље помажу материјалима и професионалним контактима како би подстакли развој клупске делатности. Заједно са већ дипломираним биолозима и бруцошима биологије број чланова клуба достигао је око 500.

„Оно најдрагоценије што нам даје чланство у клубу јесте да имамо своје посебно место на универзитету,“ каже Лина Паунова, студент 4. године биологије. Према њој, клуб тера студенте да се осећају жељеним и корисним, а поред тога имају где да проводе своје слободно време уместо да после часова одмах журе кући. Лина сваког дана посећује лабораторију, чак и када је распуст она свраћа како не би животиње остале гладне и жедне кад нема наставе. Понекад Биолошки факултет посећују малишани за које је ово први додир са светом гмизаваца. Ево шта нам је Лина испричала о лабораторији:

„На почетку су биле само животиње које су студенти држали као кућне љубимце и од којих су, из различитих разлога, били приморани да одустану, али им је било занимљиво да посматрају њихово понашање. Тако, рецимо, имамо зеку који је већ осам година са нама. Његови власници су развили неку алергију због чега су га пребацили у лабораторију. Тренутно је он једна од најстаријих животиња у власништву клуба. Ми радимо експерименте тако што посматрамо понашање животиња током различитих сезона. Осим тога смо на прозор ставили хранилицу за птице која нам је такође од користи у истраживањима. Објавили смо научни рад о томе које врсте птица долазе на хранилицу зими и односима између различитих врста птица. Испало је нешто занимљиво за што су показали интересовање студенти, професори и многи научници из земље и иностранства. Тренутно у лабораторији има много врста рибе пошто се на вежбама из биологије истражује њихово понашање. Идеја тог клуба је пре свега образовна. Овде студенти имају прилике да виде животиње како би их касније препознали и у природи. Код нас има и повређених животиња, а у сталном смо контакту са једном ветеринарском клиником. Људи, на пример, не знају где да однесу птичицу која је испала из гнезда. А професори су нас научили, тако да ми знамо како да реагујемо у таквим ситуацијама. Наравно, стечено искуство преносимо на будуће практиканте и колеге. Чак и да у клуб сврате једном седмично, то нам је од велике користи.“

Лина Паунова нас уверава да у лабораторији студентског клуба нема животиње која би напала човека, тако да их млади биолози мирне душе дају у руке деце. А она су толико заволела импровизовани зоолошки вртић да су одлучила да дају имена својим љубимцима. Тако је џиновски афрички пуж добио име Боби, а егзотични гекон је назван Шаро због разбијених белих шара по целом телу. „Блиски контакт са животињама децу учи да се не плаше и тако науче нешто више и о природи,“ каже Лина Паунова.

„Најзанимљивије су егзотичне животиње. Имамо боу, краљевског питона, млечну змију, а исто тако и многе врсте гекона. Све су толико занимљиве и пошто су потпуно навикле на људско присуство ми их користимо на предавањима која држимо деци.

На почетку су се деца плашила, али кад смо им показали како треба да се односе према рептилима, деца су их заволела и нека од њих су пожелела да имају гмизавца за кућног љубимца. То је и најкориснија ствар коју можемо да учинимо, јер на тај начин децу учимо да чувају природу. Учимо их где и како правилно да ставе хранилице за животиње. Наш клуб организује и многе екскурзије за наше мале пријатеље на којима показујемо животиње у њиховој природној средини. Трудимо се да и родитеље нешто научимо пошто се већина њих такође плаши гмизаваца,“ рекла је Лина Паунова на крају нашег разговора.