Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Музеј образовања у Габрову има важну мисију

БНР Новини
6
Фотографија: nmogabrovo.com

По традицији у већини бугарских школа месец мај је протекао као прави „празник слова“. Уочи 24. маја – Дана бугарске просвете и културе и словенске писмености, мали ђаци су с поносом показали колико су много напредовали у читању и писању током године. Да би остала трајна успомена са тог празника школски директори су одлучили да им сведочанства уруче у Музеју образовања у Габрову.

Снимка
Већ је постало традиција да у мају тамо гостују ученичке групе из Русеа
, Плевена, Бургаса, Софије, Џебела и других градова и то није случајно. Овде се чувају сведочанства и експонати из десетовековног развоја образовања на бугарском тлу. Музеј образовања је створен 1974. године и данас је институција при Министарству образовања од националног значаја. „У свету има много таквих музеја посвећених наставном и васпитном раду али они приређују само привремене изложбе и реконструкције. Активног музеја попут нашег другде нема“ – каже Румена Христова – главни кустос музеја.

Снимка
„Године 1835. на иницијативу родољуба Васила Априлова и Николаја Палаузова отворена је прва новобугарска школа односно школа у којој се први пут деци предаје само на говорном бугарском језику. Тим поводом у Габрову је створен музеј посвећен историји народног образовања. Он располаже сталном експозицијом која обухвата период од 10. века до наших дана. Одмах после ослобођења од Османске владавине (1878.) почело се говорити о успостављању таквог музеја. Основан је 1905. године у Софији, по идеји проф. др Ивана Шишманова. Знатан део материјала које је он прикупио сада се чува у нашем фонду у Габрову. Имамо око 175.000 докумената, фотографија, предмета, периодичних издања посвећених педагогији и образовању. Овде се чувају драгоцена издања из библиотеке Габровске школе од 1835. године.

Снимка
Чува се и лична библиотека Васила Априлова. У свом тестаменту он пише да његове књиге треба да остану у граду његове фамилије – Габрову. Најстарија књига из ове библиотеке, „Одисеја“ Хомера, је из 1551. године. У питању је двојезични примерак са паралелним текстовима на грчком и латинском језику. Друга колекција којом се музеј веома поноси јесте богата колекција уџбеника из доба нашег препорода који су издавани до 1878. године. У музеју се могу видети и оригиналне дипломе, сведочанства, школски прибор и помагала, заставе, канцеларијски печати итд.“.

Снимка
Да би био у кораку с временом музеј одржава контакте са школама бугарских заједница у Мадриду, на Кипру и другим градовима у свету. Њима је намењена специјална изложба посвећена интересовању Бугара за образовање у доба националног препорода.

Снимка
Велико интересовање изазвала је реконструкција учионице прве бугарске секуларне школе у којој је примењивана метода популарна као Бел-Ланкастерски систем – по именима двојице британских педагога који су га изумели. Код тог система старији ученици су под руководством наставника подучавали млађе.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: nmogabrovo.com


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Владислава Цариградска

Награда „Личност године“ додељена судији Владислави Цариградској

Судија Владислава Цариградска из Окружног суда у Плевену добитница је престижне награде „Личност године“, коју додељује Бугарски хелсиншки комитет. Ова награда јој је додељена због њеног залагања у разоткривању нерегуларних односа и зависности у..

објављено 10.12.24. 17.50

„Храна или грејање?“, домаћинства у Источној Европи ове зиме без дилеме, у западноевропска пред изазовом

С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..

објављено 10.12.24. 12.25

Дина Џевали из Сирије: Имала сам осећај потпуне безизлазности, у Бугарској ми ништа није тешко

Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..

објављено 9.12.24. 11.55