Идеја поставке „Лето у мочвари“ припада Маргарити Шоселовој, музичком кореографу дечје-омладинске студије за оперу и балет „Маргаритке“, а у представи учествује и Државна опера – Стара Загора. Радња се одвија  током летњег распуста у селу Бајкал, у чијој се близини налази Чокљова мочвара. Троје деце враћа се тамо сваке године и воли да се игра на обалама воденог станишта и посматра животиње. Двоје њих пуно тога знају о природи  и сањају да постану биолози. Једног дана у то село долази још једно дете – размажени син богатог инвеститора, који жели да исуши мочвару и на њеном месту изгради хотел. Он ништа не зна о животињама и стално се хвалиса колико је важан и моћан његов отац. Тада се појављује добра вила, која га претвара у слепог миша. Дечак-шишмиш треба да се сам определи за пут којим ће да крене, а да ли је он добар или лош, то ће гледаоци представе у Омладинском позоришту сазнати у јуну.

Либрето мјузикла је написала Маја Длгачева, а идеју о јунацима и декорима понудили су најмлађи биолози из Софијског Природњачког музеја који учествују као научни консултанти поставке. Почетна идеја Маргарите Шоселове била је више везана за животиње као што су панде, фоке, мали делфини“ – каже  Виолета Жељаскова, биолог и консултант која ради у Природњачком музеју. На њен предлог животиње у мјузиклу су замењене другим животињским бићима која су ближа и познатија деци у Бугарској.  „Решили смо да усмеримо пажњу људи на ствари које се дешавају у нашој земљи, које су директно везане за већину нас и на које ми можемо утицати. За прототип мочваре, где се одвија радња, изабрали смо Чокљову мочвару у  резервату „Бајкал“, општина Радомир“ – каже Виолета Жељаскова и наставља:

„Ова прича је типична драма за заштиту природе, која се последњих година одвија на многим заштићеним територијама. Појављује се неки инвеститор који жели да изгради луксузни хотел на локацији која је станиште мноштва ретких и заштићених биолошких врста. А драма се, пошто је намењена деци, мора срећно завршити. Син инвеститора, након бројних догодовштина, претвара се у шишмиша. Он у крајњој линији успева да убеди свог оца да обустави градњу хотела. Порука наше представе је да морамо поштовати природу и да тражимо лепоту чак и тамо где је не очекујемо. У представама људи мочвара је место где има пуно жаба и комараца,  где је све прљаво и нема ничег занимљиво . Али то сасвим није тако. Мочварне зоне су једне од најважнијих станишта птица и од изузетног су значаја за њихову заштиту.“

Најснажнија порука младих еколога је да деца и њихови родитељи не проводе слободно време у великим тржним центрима јер се тамо ништа занимљиво не дешава. „Излазак у природи је много здравије, васпитава децу у љубав према природи и пуни батерије деце позитивним емоцијама“ – каже Виолета Жељаскова:

„Тако треба приступати питањима заштите природе – рационално, са правим научним знањем, али истовремено емотивно и атрактивно. Добро је да се често присећамо како морамо чувати природу, није довољно да о важним стварима говоримо само на Дан Земље или на Софијском фестивалу науке. Наш мјузикл можда и звучи наивно, попут дечје бајке, али када је човек у додиру са планином, језером, морем, најприродније његово реаговање је да пожели да живи у хармонији с природом. Убеђена сам да је узрок многих проблема заштите природе и то што људи нису свесни шта се дешава ван града. Није ми лако рећи шта ми се највише допада у тој представи, али ипак бих рекла да је то моменат промене у начину размишљања главног јунака који је после само једне ноћи проведене у мочвари заволео све њене обитаваоце.“