Зашто поларни медведи не једу пингвине? Ко одговори на ово питање има шансу да буде изабран да учествује у следећој експедицији на Антарктику. Одговор гласи: поларни медведи живе на Арктику, док пингвини –на Антарктику, где немају природне непријатеље у животињском свету. Одговоре на још много питања, чак и на она која до сада нису постављања, тежи да открије Иглика Трифонова. Она је председник организације Младих поларних истраживача при Бугарском антарктичком институту. „Године 1999. нико ми није веровао да ћу остварити свој сан да одем на Антарктик, а још мање да ћу да учествујем у 4 експедиције. На неки начин Антарктик је постао моја мисија и судбина јер се ја тиме бавим и у свом слободном времену у Бугарској“ – каже Иглика Трифонова. Састанак са њом није случајан јер она представља најновије и авангардне пројекте који одводе научнике на хиљаду километара од Бугарске. „Посећујем школе, форуме посвећене науци и екологији. Ја и мој колега смо свугде да бисмо причали о том континенту и очувању животне средине“ – каже Иглика Трифонова и наставља:

„Ове године имамо нашу велику атракцију – прикупљене звуке са Антарктика, које је сасвим професионално снимила наша колегиница Татјана Асенова. Те звуке сада могу да чују и слепе особе, а користиће се они и за психолошки експеримент, како би се видело како звуци утичу на људе уопште. Радимо и са психолозима. Занимљиво је такође каква је перцепција аудио-снимака са Антарктика код деце. Направили смо и фотографије на којима се види како живе бугарски изасланици на Антарктику. То је „континент мира и науке“. Тамо људи живе добро јер помажу једни другима. То је узор уређеног људског друштва уопште јер тамо новац није важан – најважнији су међуљудски односи. Наше колеге из суседне базе – Шпанци су нам увек били блиски пријатељи. Атмосфера је веома пријатна, бугарска база се разликује од осталих на Антарктику. Живимо као велика сложна породица. Сваки странац који нас посети изражава захвалност због нашег гостопримства. Сви смо ми ентузијасти. На Антарктику човек показује своје врлине. Тамо добијамо доказе да се у погодном амбијенту људи могу променити на боље и могу једни другима помагати. У тим суровим условима не постоје завист и супротстављање, живимо као велика сложна породица“.

Ове године је одржана јубиларна бугарска експедиција на Антарктику, а њени млади чланови се већ припремају за следећу. Њихова екипа расте – придружује се све већи број писаца, сликара и уметника. „Поред науке бавимо се и многим образовним пројектима у школи. Деци причамо о Антарктику, а она нам поклањају слике које приказују њихову представу о овом континенту“ – каже Иглика Трифонова. У блиској будућности она намерава да на Ледени континент одведе цела школска одељења заједно са наставницима. „Постоји таква утврђена пракса других држава. Хтели бисмо да је има и код нас. Посете Антарктику би подстицале људе да се баве науком и да се занимају за наша последња открића“ – каже Иглика Трифонова. И још:

„Моја улога као филозофа, као фотографа и бившег новинара је да покажем деци и јавности шта се дешава на Антарктику, бавим се и документарним радом, помажем многим научним пројектима. Ишла сам тамо 4 пута. Први пут сам сарађивала у „биолошком програму“ – хватала сам пингвине и туљане да би им радили ДНК анализу. Ове године, пак, сам радила на једном пројекту са психолозима који се односи на начин промене понашања и перцепције код људи који први пут бораве на Антарктику. По мом мишљењу, код свих је та промена осетна, међутим, нико на тамошње сурове услове не обраћа пажњу јер одмах нас фасцинирају животиње и природа. Тамо, у леденој пустињи, падају све кочнице које постоје у цивилизацији. Тамо су људи своји а и сама средина предиспонира да сви буду добри. Бугарска је од Леденог континента удаљена 14.000 километара и немогуће је једноставно са њега побећи и вратити се кући. То нас учи да будемо тимски играчи, да имамо смисао за хумор, да будемо предусретљиви и весели. Тамо нема телевизије и интернета тако да много више времена него овде проводимо у дружењу. Да би човек на Антарктику опстао веома је важно да буде дружељубив.“.

Превод: Албена Џерманова