Једна енергична жена из Бостона је можда најватренији истраживач бугарског изворног фолклора. Љубав Марте Форсајт према бугарском народном стваралаштву букнула је када је почела студирати руски језик и књижевност што ју је подстакло да упише курс словенског фолклора. Њена професорка ју је упознала са аутентичном културном баштином Бугарске и Марта је остала одушевљена. Можда то није била љубав на први поглед, али се зато временом претворила у љубав за цео живот. Марта је Бугарску први пут посетила 1976. године, тада се упознала и почела сарађивати са Вергилијем Атанасовим, Ани Илијевом и другим научницима са Музиколошког института Бугарске академије наука. Вергилији Атанасов ју је послао у софијска села Бистрица и Железница, а исто тако и у Велинград на југу земље. У Бистрици се Марта срела са породицом Александрови који су је упознали са локалним певачицама народних песама.
„Прве снимке сам урадила 1978. године помоћу магнетофона који сам купила за 48 долара. Али су упркос томе снимци доброг квалитета. Имали смо по 50-60 аудио-касета за 3 месеца. Почели смо да не гасимо магнетофон кад жене нису певале пошто су тада међусобно разговарале, размењивале мишљења након чега су поново почињале да певају.“
Непобитна је чињеница да бугарски фолклор представља невероватну разноликост ритама, мелодија и вокалних техника. Међутим, Марта Форсајт је истраживач са јасним фокусом у свом раду:
„Двогласно певање ми је одувек било у фокусу. Мислим пре свега на Шопски крај, Западне покрајине, Пирин и Неделино. Стекла сам дивне пријатеље на тим местима. 1990. године сам позвала Бистришке баке у посету САД. Гостовале су нам три недеље. 2000. године је мој друг позвао две 20-годишњакиње из Неделина. Оне су одржале концерте код нас и радиле на заједничком пројекту са две сестре које су им биле вршњакиње. 2006. године су нам гостовале две жене из Драгинова. Оне држе пекару и док раде често певају, при том баш оне старе песме.“
Данас, после четири деценије, Марта Форсајт поседује позамашну колекцију. Држала је предавања на различитим конференцијама, а 1996. године је објавила двојезичну енглеско-бугарску књигу „Listen Daughter and Remember Well“(„Слушај, ћеро, и добро запамти“) посвећену песмама Линке Гергове.
„У ствари, моју збирку чини све што сам успела да забележим и снимим, укључујући и снимке разговора. Али јој је главни део прикупљен током три експедиције одржане уз подршку организација које помажу реализацију научних пројеката као што су „Фулбрајт“ и IREX (Међународни савет за научна истраживања и размену).“ Године 1981. је Марта радила три месеца на терену у Бугарској, затим је 1985. и 1988. такође боравила по три месеца у нашој земљи. – Циљ ми је био да снимам музику и сваког пута сам се враћала са око 50 аудио-касета. Прегледала сам их све и транскрибовала речи, као и део музике. Колекција садржи око 4.000 јединица. Наравно да није реч о 4.000 песама, пошто сам понекад снимала варијанте једне песме у 5 или 7 села. Сад ми је главни циљ дигитализација те збирке. Тренутно радим на њеном укључивању у Библиотеку Америчког конгреса, конкретније у фонд Америчког центра за фолклор Смитсоновог института. Дакле, тражим место где ће моја колекција бити чувана за будуће генерације.“
Марта Форсајт разуме више него ико други зашто су странци одушевљени бугарским фолклором.
„По мени је он, с једне стране, егзотичан, а с друге – магичан! Сви ти ритмови су нам чудни, али ти после извесног времена све то почиње недостајати, посебно ако ниси у прилици да их слушаш. Не воли свако да слуша изворне сеоске песме. А мене не занимају фолклорне обраде, оне су саме по себи као музичка дела лепе, али за мене ово није фолклор. Ја се занимам за аутентичан фолклор, за оно што људи сами стварају без савета са стране,“ рекла је Марта Форсајт.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: лична архива Марте ФорсајтСваки празник има свој мирис, боје и мелодију. Тако је и са Божићем. „О коледарским песмама и њиховој сврси зна се мало, ретко се говори, а често се износе и погрешне информације. Али најважније је да ове песме не нестану!“ каже у интервјуу за Радио..
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..