Делчо Делчев је архитекта из удружења „Трансформатори“. Пре око 5 година, заједно са својим колегама са Универзитета за архитектуру и грађевинарство у Софији он је основао Лабораторију за градски дизајн. Најпосећенија у њој је прва у земљи паметна лабораторија Smartfablab, део светске мреже FABLAB. „Сала са машинама за израду дигиталних прототипа“ – тако архитект Делчев једноставно објашњава суштину Smartfablab-а. По његовим речима лабораторија за „паметну производњу“ нуди велике могућности за експерименте и стваралаштво са различитим по врсти и структури материјалима. Тамо се пројектирају и израђују роботизоване мале машине и фина електроника.
„Недавно су учесници Паметне дигиталне радионице створили уређаје за мерење чистоће ваздуха и монтирали их на својим балконима и то је само један од примера корисних резултата нашег рада“ – подвлачи Делчо Делчев. – Интересовање за те технологије расте из дана у дан. Тренутно чак проширујемо радионицу како би она била приступачна за што је могуће више људи. Примењујемо модел „подељеног коришћења“ што многим људима обезбеђује приступ нашој опреми. То је одлична могућност за студенте и њихов практични рад. Један од наших сулудих модела, на пример, јесте женски шал који сигнализира када је човек погрбљен. Дакле, у радионици израђујемо веселе и корисне ствари.“
У принципу отворени за иновације млади људи су веома радознали чим науче какве све нове могућности пружа лабораторија:
„Верујемо у њих и покушавамо да их стимулишемо. Дајемо студентима стипендије да долазе и да овде израђују своје прототипе – каже архитект Делчев и наставља: Стартујемо и кампању чији је циљ отварање сличних места за рад у школама. У већини школских радионица већ двадесетак година није се дешавало ништа ново, нити позитивно. Ми настојимо да се супротставимо старом моделу обуке када сви ученици раде на једнаким задацима. Време је друго, због тога ћемо понудити нешто што омогућује у потпуности индивидуални приступ и пружа могућности за стваралаштво. На таквим местима може и треба да се стимулише индивидуална креативност. Желимо да деца изаберу своје право место – једни да шију, други да кувају, трећи да израђују намештај. На тај начин они чине прве кораке у правцу стимулисања предузетничког размишљања. Тако рад постаје привлачан и жељан.
Нашу опрему представљамо и на различитим изложбама и сајмовима, где нас посећују деца. Ми им предлажемо да сама направе свој мали модел помоћу 3D пенкала или на 3D ласерском штампачу. Тако она лако схватају разлику између тродимензионалног штампања и пројектовања пенкалом. Међутим, и поред предности које нам дају машине, ми настојимо да стимулишемо и мануелне технологије, јер је сваки човек мајстор, мада то понекад ни сам не зна. Посматрамо рад деце и видимо да се она занимају за ствари које израђују властитим рукама. То је за нас важан знак да треба да стимулишемо сличне радионице те да оне постану саставни део нашег образовног система. Време је да стваралаштво буде у основи образовања, а не само да учимо напамет грађу која би нам евентуално била од користи убудуће.“
Директори школа, наставници и родитељи у Бугарској позивају на потпуну забрану друштвене мреже ТикТок због све чешћих инцидената који укључују децу. Најновији случајеви повезани су са покушајима изазова попут „Супермена“ и „Спајдермена“, који су већ..
Најновија туристичка атракција у главном граду Бугарске, „Трамвај 83“, који припада општинском предузећу „Туризам“, биће званично отворена данас уз лимену музику репрезентативног оркестра Копнене војске. Трамвај, који се налази на тргу „Бански“,..
Зоолошки врт у Старој Загори добио је нове становнике – три женке огрличастог пекара и мужјака смеђег капуцина по имену Лучо. Животиње су пристигле из Зоолошког врта у Софији на основу уговора о размножавању. Ова пракса размене животиња између..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају,..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..