Ускоро после своје прве посете Бриселу премијер Македоније Зоран Заев учинио је званичну посету Софији. Обе своје визите гост је окарактерисао као историјске и подређене циљу да Македонија добије подршку и помоћ за приступање ЕУ и НАТО. Из Софије Заев је позвао да евроатлантску будућност Македоније подрже и остали њени суседи. Иза тог апела видна је спремност нове македонске владе да нормализује односе са Грчком, са којом већ годинама Македонија спори о свом имену, са Србијом, коју Скопље оптужује за мешање у његове унутрашње послове и са Албанијом и Косовом, са којима у последње време има противречности у вези са аспирацијама албанског становништва у Македонији.
У Софији је премијер Заев изразио категоричну намеру за превазилажење разлика са Бугарском, истакавши да Македонија затвара једно поглавље историје за које су били карактеристични национализам и мржња и отвара ново поглавље европске будућности за све. Потврда те намере је постигнута сагласност да Бугарска и Македонија 2. августа потпишу одлагани већ дуго година уговор о добросуседству и сарадњи. Датум потписивања садржи јаку симболику, јер се тога дана обележава годишњица Илинденског устанка, сматраног врхунцем национално-ослободилачких борби македонских и тракијских Бугара. Избор 2. августа је недвосмислена демонстрација решености да се заједнички прослављају историјски догађаји и личности који су везани за две земље. Такву решеност премијери Заев и Борисов су демонстрирали за време визите Заева када су се поклонили пред спомеником цару Самуилу у главном граду Бугарске. Самуилу је подигнут споменик и у Скопљу, а македонски политичари и историчари тврде да је он њихов национални херој. Ипак пут ка заједничкој прослави није потпуно прокрчен – Борисов је нагласио да пошто министри спољних послова Бугарске и Македоније коначно прегледају уговор о добросуседству, пре његовог потписивања премијери ће донети одлуку о томе шта значи "заједничка историја" и о којим се конкретним периодима прошлости ради.
У одговор на позиве македонског премијера Софија је уверила Заева да ће подржати европске и евроатлантске интеграције свог западног суседа. Премијер Борисов је истакао међутим да ће пријем у НАТО и ЕУ зависити пре свега од саме Македоније и њене унутарполитичке стабилности. Потпору евроатлантској и европској перспективи Македонија је добила и од председника Румена Радева, али је истовремено пожелео да се између две земље развија стабилна клима поверења, да се промени приступ македонске делегације према Бугарској у Савету Европе у вези Оквирне конвенције о заштити националних мањина и подржи обнављање и очување споменика бугарским војницима погинулим у Македонији.
Међу акцентима разговора било је и постизање боље транспортне, енергетске и комуникационе повезаности између две земље. Премијери су се сложили да је билатералну трговину и туристичку размену могуће знатно повећати. Констатовани су позитивни трендови у билатералној сарадњи на пољу просвете и културе. Таквих акцената разговора било је и 2012. г. када се премијер Борисов састао са својим тадашњим македонским колегом Николом Груевским, али је до сада у том погледу мало тога постигнуто. Нема видљивог напретка ни у изградњи аутопута Софија - Скопље и железничке пруге која би повезивала два главна града. Нови гранични прелаз Клепало-Берово, пројекат о коме је покренут у раним 80. годинама и поново оживљен међудржавним споразумом 1999. г., иако изграђен на македонској страни, никад није пуштен у употребу.
С обзиром на подужи застој у односима Бугарске и Македоније сваки напредак у билатералним везама треба поздравити. Медији у двема земљама оцењују визиту Заева Бугарској као пробој и шансу. Очекује се само да се најављене добре политичке намере нових влада у Скопљу и Софији остваре.
Превод: Ана Андрејева
Партија „Демократска Бугарска“ саопштила је да је неопходно уложити напоре за формирање владе у оквиру садашњег сазива Парламента, како би се избегли још једни ванредни избори и даље продубљивање кризе парламентарне демократије. Према ставу ове..
Лидер странке „ДПС – Нови почетак“, Дељан Пеевски, позвао је посланичке групе у Парламенту да испуне једну од својих кључних обавеза – усвајање Закона о државном буџету, како би се обезбедила сигурност државе и стабилност њеног финансијског система...
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Председнички савет групе „Обновимо Европу“ (Renew Europe) у Европском парламенту једногласно је одлучио да препоручи искључење партије „Покрет за права..
ДПС напушта Савез либерала и демократа за Европу (АЛДЕ) . Лидер партије Дељан Пеевски у саопштењу за медије саопштио је да је послао писмо Савезу у..